Ako ovu stvar ne uradite na jesenji Krstovdan, sve će vam ići naopako u životu cele godine: Nemojte se ogrešiti, ništa vam neće poći od ruke

Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i kao jesenji Krstovdan je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Na ovaj dan se slavi povratak vere u pravog Boga i pobeda hrišćanstva nad paganstvom. Praznik ima posebno mesto jer podseća vernike na važnost duhovnog preobražaja, krštenja, i postojanosti u veri.

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.

Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena želela je da potraži Hristov časni Krst. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazio, pa je prisiljen od carice da joj saopšti, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga na Golgoti podigao car Hadrijan. Carica naredi, tada da poruše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Carica ja bila u nedoumici, kako da raspozna Hristov krst.

Patrijarh Makarije koji je bio sa njom u pratnji, naredio je da se donese pokojniik i da se na njega postavljaju redom jedan po jedan krst. Kada su stavljeni prvi i drugi krst, pokojnik je ostao da leži nepromenjeno. A kada je na njega stavljen treći krst, pokojnik je oživeo. To je bila potvrda da je to časni i životvorni Krst Hristov. Nakon toga, su krst postavili i na jednu bolesnu ženu, i žena je ozdravila. Tada je patrijarh Makarije uzdigao Krst, da ga sav narod vidi, a narod je sa suzama pevao: Gospode pomiluj! "Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst."

Kasnije, kada je persijski car Hozroje osvojio Jerusalim, odveo mnogi narod u ropstvo i odneo Časni Krst u Persiju. U Persiji je Krst je ležao 14 godina. 628. godine grčki car Iraklije pobedio je Hozroja i sa slavom povratio Krst u Jerusalim.[3] Ušavši u grad car Iraklije nosio je Krst na svojim leđima. No na jedanput je stao i neje više mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharije je tada video angela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je išao sam Gospod Isus Hrist, bos i ponižen. Kada je to viđenje patrijarh objavio caru, on se svukao, pa u skromnoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneso ga na Golgotu, i položio ga u hram Vaskrsenja, na radost i utehu svih hrišćana.

Rođenje na jesenju Krstovdan

Znimljivo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Najvažniji običaji

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro detaljno srediti kuću i obrisati prašinu i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.

Takođe, danas se  strogo posti tzv. suhojedenje (jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade), osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.

Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka: "Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!"