Abortus sa 15 godina je pretvorio u nimfomanku: Muž je ucenjivao sa dnevnikom u kom je opisivala preko 80 ljubavnika, a ogrlica je na sudu koštala ugleda

Margaret Argil, vojvotkinja koja je ostala upamćena kao „prljava vojvotkinja“, decenijama je bila predmet skandala i javne osude. Priča o njenom burnom životu, brojnim ljubavnicima i kontroverznom razvodu šokirala je britansko društvo, a među dokazima protiv nje našle su se i čuvene polaroid fotografije.

Roditelji su je zapostavljali u detinjstvu

Teško je doneti konačan sud o Margaret: da li je bila ozloglašena prostitutka ili žrtva mentalne bolesti koja ju je terala u postelje muškaraca – kako onih bliskih, tako i potpunih stranaca – u potrazi za utehom i toplinom koju nije dobijala od roditelja? Bilo kako bilo, avanture koje su joj pružale radost i zadovoljstvo počele su još u njenoj najranijoj mladosti.

Godinama kasnije, ćerka Džordža Vigama (predsednika kompanije „Celanese”) i njegove supruge Helen Man prisećala se: bila je to imućna, ali duboko nesrećna devojčica. Roditelji su uvek bili zauzeti, pa su joj, umesto da je posećuju u privatnoj školi „Hjuit”, slali dizajnerske haljine kako bi je razveselili.

A kada ju je majka konačno odvela na odmor u elitno letovalište Bembridž, za njeno vaspitanje već je bilo prekasno. Opijena mirisom svile koju su joj roditelji poklonili i zanesena snovima o večnoj ljubavi, petnaestogodišnja naslednica je tokom odmora upoznala filmskog glumca Dejvida Nivena.

Između mladih ljudi se razvila romansa koja je kulminirala neplaniranom trudnoćom, i to pravo pred očima njene majke Margaret. Ona je hitno odvela ćerku u londonsku kliniku, gde je izvršen abortus.

Margaretini biografi su uvereni da je upravo tada nešto u psihi mlade devojke počelo da puca: ubrzo je počela da piše dnevnik o svojim avanturama i rado daje intervjue o tome kako je biti najprivlačnija žena u zemlji, ali se nikada nije sećala dana kada je izgubila dete i svoju prvu, a možda i jedinu ljubav.

Margaret više nikada nije videla Nivena, a posetila ga je samo jednom – na njegovoj sahrani. U tom sudbonosnom trenutku rodila se nova Margaretina ličnost – potpuna suprotnost onoj devojci koju je majka zastrašivala.

Imala je mnogobrojne udvarače i prilike

Majka ju je odgajala tako strogo da se kao dete retko smejala, zbog čega su je čak vodili kod lekara. Lekar joj je dijagnostikovao neobičan nedostatak smisla za humor i preporučio gledanje filmova Čarlija Čaplina. Margaretina majka kritikovala ju je zbog svakog pokreta, reči i pogleda.

„Nikada nećeš ništa postići ako tako mucaš”, stalno je govorila naslednici, koja je upravo zbog stalnih prekora počela da zapliće jezikom.
Ali nakon abortusa, sve se promenilo. Margaret je preko noći postala najpopularnija devojka u gradu, a zatim i u celoj zemlji.

Predstavljena je kraljevskoj porodici na balu debitantkinja, nakon čega je proglašena za najpoželjniju udavaču.

Članovi kraljevske porodice, slavni glumci, sportisti i naslednici najbogatijih porodica iz Britanije i Amerike nadmetali su se za njenu naklonost – svi su sanjali o tome da osvoje Margaretino srce i dobiju trenutak njene pažnje. Konačno se osetila voljenom i odlučila da će od sada sama birati svoj životni put.

Usledio je niz prolaznih i burnih romansi: prvo sa princom Alijem Kanom, baronom fon Brabusom i herojskim avijatičarem Glenom Kidstonom, a zatim i sa Čarlsom Grevilom, sedmim grofom od Vorvika.

Margaretini roditelji, koji više nisu mogli da je obuzdaju, odahnuli su: činilo se da će se njihova ćerka konačno skrasiti i postati uzorna supruga grofu, čiju je bračnu ponudu neočekivano prihvatila. Međutim, ona je isto tako naglo raskinula veridbu i pobegla u zagrljaj golferu i ljubavniku Čarlsu Sviniju.

Brak se završio i potpuno se promenila

Venčanje je bilo ekstravagantno i upadljivo, baš kao i ljubavna veza tog odbojnog para „zlatne dece”. Nijedno od njih nije marilo za moralne norme, a oboje su rado rasipali očev novac i živeli raskošnim životom.

Oko tri hiljade londonskih posmatrača blokiralo je saobraćaj u centru grada samo da bi videlo kako se udaje nestašna Margaret. Priča se da su se ljudi čak kladili na ishod ceremonije: hoće li neukrotiva mlada pobeći?

Ne samo da nije pobegla, već je bila i zaista verna supruga Čarlsu. Bar neko vreme. Njihov brak je uništen nizom od osam pobačaja i rođenjem mrtvog deteta; taj gubitak je zauvek razdvojio Svinijevu i Margaret.

Na tajnom savetovanju svoje porodice koja se raspadala, odlučili su da sreću potraže u tuđim krevetima. Vremenom su dobili sina Brajana i ćerku Frensis Helen, mada niko nije bio sasvim siguran da li im je Čarls zaista bio otac.

Odnos supružnika došao je do prelomne tačke nakon jedne nesreće, posle koje Margaret ne samo da je počela da ima mnogo više ljubavnika, već je prestala i da ih krije.

Jednom prilikom je pala u okno lifta, uspevši u poslednji čas da se uhvati za sajlu. Prema nekim izveštajima, buduća vojvotkinja je zadobila tešku povredu glave i potpuno izgubila sličnost sa onom progonjenom devojčicom kakva je bila u detinjstvu.

Izgubila je čulo ukusa i mirisa, ali joj se nimfomanija pogoršala, dostižući razmere koje su bile rekordne čak i za samu Margaret.

Nakon razvoda, više nije imala razloga da čuva ostatke svog bračnog ugleda, pa se ova pripadnica visokog društva prepustila neobuzdanom životu. Otvoreno je prihvatala udvaranje slavnih muškaraca, birajući svoje bliske prijatelje prema pravilu: „Što si slavniji, češće ćeš me posećivati.”

Margaret nije imala određeni tip muškarca koji je želela, ali je pomno pratila rubrike sa tračevima i šarmirala one koji su obećavali uspeh u visokom društvu.

Dobila je priliku da stekne plemićku titulu

Suprotno glasinama, Margaret se nije zatvarala u hotelske sobe ili svoj dom sa svim svojim prijateljima. Sa nekima je bila samo u prijateljskim odnosima; sa drugima je povremeno odlazila na večeru kako bi pobegla od burnih noći i razgovarala o društvenom životu.

Jedan od takvih prijatelja bio je Daglas Kembel, 11. vojvoda od Argajla, koji je započeo njihovo prijateljstvo žaleći se njoj na svoj život.

Žena mu je bila prava aždaja, dugovi su se nagomilali, a pet godina provedenih u vojnom zarobljeništvu potpuno ga je slomilo...

Margaret se sažalila na nesrećnog vojvodu i zatražila od oca sto hiljada funti kako bi mu spasila ugled. Ali Daglas je imao drugačije planove za nju: ponudio je ruku i srce kraljici londonskog visokog društva kako bi joj obezbedio plemićku titulu koja joj je nedostajala da bi zaokružila svoj uspeh, a sebi osigurao neograničen pristup njenom bogatstvu.

Margaret je pristala na brak koji je bio koristan za obe strane, ali pre nego što je stigla da sa prijateljima proslavi prvu godišnjicu svoje titule vojvotkinje, upoznala je pravu stranu suprugove ličnosti.

Prema Margaretinim sećanjima, čim je odbila da plati njegove dugove (nakon što je prethodno tri godine savesno pokrivala Daglasove finansijske gubitke), on je pobesneo, odao se alkoholu i počeo da uzima prekomerne količine lekova koji su mu pružali trenutni osećaj euforije.

Razjareni vojvoda počeo je da traga za kompromitujućim detaljima o svojoj nepokornoj supruzi, a takvih informacija je već bilo napretek.

Svi Margaretini prijatelji znali su da ona svoje „prijeme” sa omiljenim muškarcima započinje već u devet ujutru, posvećujući dane i noći uživanju. Čuvenu englesku poslovicu „Idi rano u krevet” tumačila je na svoj način: „Idi rano u krevet – i to često.”

Kompromitujući dokaz o ljubavnim aferama

U svoje „slobodno” vreme isprobavala je haljine i nakit, menjajući omiljene komade i odevne kombinacije uz neverovatnu raskoš. Jedina stvar kojoj je vojvotkinja ostala verna do kraja života bila je njena biserna ogrlica, koju je nosila u tri niza i nikada je nije skidala.

Ironično, taj jedini predmet njene odanosti postao je njen dželat, jer ju je upravo on ubrzo doveo na loš glas kao „prljavu vojvotkinju od Argajla”.

Stanovnici zamka Argajl svakodnevno su posmatrali kako se sve više muškaraca mota oko vrata odaja gospodarice imanja. Neki su bili slavni, a neki čak i pripadnici vladajuće elite – niko nije mogao da odoli ovoj dami iz visokog društva. Jednog dana, Margaret je zatečena naga pored bazena: takmičila se u plivanju sa lokalnim sedamnaestogodišnjim mladićem, nakon čega se povukla u svoje odaje.

Prikupljanje ovih izveštaja od podređenih bilo je lako. Daglas je nameravao da pokrene tužbu, pokušavajući da po svaku cenu izvuče novac koji mu je bio potreban od svoje supruge.

Uz pomoć bravara, provalio je u Margaretin stan i otkrio njeno skrovište. Unutra se nalazio dnevnik sa popisima najmanje osamdeset njenih ljubavnika, kao i ozloglašene polaroid fotografije koje su dokumentovale njene preljube.

Fotografije su prikazivale vojvotkinju u, najblaže rečeno, kompromitujućim pozama i u društvu više muškaraca. Glava jednog od njenih ljubavnika bila je odsečena na snimku, zbog čega je dobio nadimak „konjanik bez glave”.

Ipak, identitet tog muškarca je na kraju utvrđen: bio je to Dankan Sendis, državni sekretar za kolonije i zet Vinstona Čerčila. Amaterski fotograf koji je ovekovečio tu intimnu scenu bio je glumac Daglas Ferbanks Mlađi.

Umrla je sama u kupatilu

Na sudu, vojvoda od Argajla je mahao fotografijama pred porotom i čitao imena muškaraca koje je njegova supruga pomenula u svojim memoarima. Efekat je bio poražavajući: Margaret ne samo da je morala da isplati bivšem suprugu novac koji je tražio, već je morala i da prihvati nadimak „Prljava vojvotkinja”.

Slava o kojoj je maštala kao plemkinja pretvorila se u sramotu. Mogla je da ospori sudsku odluku, tvrdeći da se njeno lice ne vidi na fotografijama korišćenim kao dokaz. Međutim, oko vrata žene na fotografiji blistala je upravo ona biserna ogrlica od tri niza koju je Argajl nosila čak i kada je bila potpuno naga.

Priča se da ju je Margaret nosila i u trenutku smrti, kada se okliznula na mokrom podu kupatila i udarila glavom.

Poslednje dane provela je u samoći i potpunoj nemaštini. Porodica nije želela da komunicira s njom, roditelji su joj odavno preminuli, a spisak ljubavnika se znatno proredio.

Vojvotkinja nikada nije naučila da zarađuje za život; objavila je samo jednu knjigu memoara, a honorar od nje je brzo potrošila.

Rođaci su joj kupili mali stan i plaćali kućnu pomoćnicu — jedinu ženu koja je ostala uz Margaret do samog kraja. „Prljava vojvotkinja” nikada nije doživela ljubav o kojoj je maštala u mladosti, pa čak ni naučila sama da skuva čaj — čitav život je protraćila u tuđem naručju i igrama daleko prljavijim od nadimka koji je nosila.

 Stil / Woman