Džordž Bernard Šo, irski dramski pisac, kritičar i nobelovac, ostavio je za sobom riznicu mudrosti umotane u duhovitost. Njegov oštar humor i duboko razumevanje ljudske prirode nastavljaju da inspirišu i zabavljaju ljude iz generacije u generaciju. Šo nije bio samo pisac, već i filozof koji je umeo da složenost života destiluje u jednostavne, nezaboravne fraze.
Zanimljivo, Šo je svoju dugovečnost pripisao tome što život nije shvatao previše ozbiljno. Veći deo svog života bio je vegetarijanac i često se šalio na račun lekara koji su ga upozoravali na štetne efekte njegove ishrane. Sa 70 godina, primetio je: „Dobro sam, ali lekari se plaše da ću uskoro umreti ako ne jedem meso. Dvadeset godina kasnije, u 90. godini, rekao je istu stvar, dokazujući da duhovitost - a možda i povrće - može biti tajna dugog i ispunjenog života.
Doživeo je 94 godine, ostavši pronicljiv i pun energije do kraja svojih dana.
Pogledajmo neke od najupečatljivijih izreka Bernarda Šoa i duboku istinu koje otkrivaju:
1. „Problemi bi trebalo da vas nateraju da preduzmete akciju, a ne da budete depresivni.“
Izazovi su, po njegovom mišljenju, prilike da postanete jači i inventivniji. Njegove reči inspirišu otpornost i proaktivan pristup u prevazilaženju neizbežnih životnih prepreka.
2. „Svet se sastoji od lenjih ljudi koji žele da imaju novac, a da ne rade i idiota koji su voljni da rade, a da se ne obogate.“
U svom zapažanju, Šo kritikuje dve krajnosti u društvu: one koji teže nagradama bez napora i one koji rade beskonačno bez postizanja pravednih nagrada. Ovaj citat nas poziva da procenimo sopstveni pristup radu i bogatstvu. Da li radimo pametno ili samo naporno radimo? Ovo je podsetnik da trud mora da bude u skladu sa vrednošću i da obezbedi opipljiv povraćaj našeg rada.
3. „Optimisti ostvaruju snove. Pesimisti imaju noćne more“.
Optimizam je više od pukog načina razmišljanja; to je sila koja nas gura da ostvarimo svoje ciljeve. Šoove reči nas podsećaju da osećaj kao da je čaša napola puna često dovodi do radnji koje ostvaruju naše snove. Nasuprot tome, pesimizam nas može paralizovati strahom i sumnjom, pretvarajući čak i male poteškoće u nepremostive barijere. Citat nas podstiče da gajimo nadu i pozitivan pogled na budućnost kojoj težimo.
4. „Naučio da govoriš - znači da si odrastao, naučio da ćutiš - znači da si postao mudriji.“
Znati kako komunicirati je osnovna veština, ali znati kada govoriti, a kada ćutati znak je zrelosti. Šoova mudrost naglašava moć obuzdavanja. Tišina nam omogućava da slušamo, razmišljamo i ponekad izbegavamo nepotreban sukob. U svetu u kome je često buka, učenje da se pauzira i uzdrži može dovesti do dubljeg razumevanja i jačih odnosa.
5. „Patriotizam je u suštini verovanje da je određena zemlja najbolja na svetu zato što ste u njoj rođeni.“
Ova izjava kritikuje slepi patriotizam i podstiče nas da preispitamo pristrasnost koja je svojstvena takvim verovanjima. Humor podstiče širi pogled na stvari, prepoznajući vrednost svih naroda i kultura. To je podsetnik da poštujemo naše nasleđe bez omalovažavanja drugih, negujući osećaj globalnog jedinstva, a ne uskog nacionalizma.
6. „2% ljudi misli, 3% misli da misle, a 95% ljudi bi radije umrlo nego mislilo.”
Kritičko mišljenje je retka i vredna veština, a Šoova sarkastična primedba naglašava njen nedostatak. On nas poziva da se izdignemo iznad većine koja izbegava duboko razmišljanje i umesto toga se bavi promišljenom analizom svojih postupaka i uverenja. Ovaj citat je poziv na svesnost i intelektualnu radoznalost u svetu koji često ceni površnost.
7. „Nećete naučiti da klizate ako se plašite da budete smešni. Led života je klizav“.
Neuspeh je neizbežan deo rasta, a Šoova razigrana metafora podseća nas da nas strah od neuspeha često sprečava da pokušamo nešto novo. „Klizav led“ života zahteva hrabrost i upornost. Prihvatajući svoje greške i učeći iz njih, stičemo samopouzdanje da se sa milošću suočimo sa izazovima.
8. „Sloboda znači odgovornost. Zato se većina muškaraca toga plaši."
Prava sloboda nije samo odsustvo ograničenja, već i prisustvo odgovornost. Šoova poruka ukazuje na neprijatnu istinu da mnogi izbegavaju odgovornost jer zahteva trud, hrabrost i samodisciplinu. Ovaj citat nas ohrabruje da u potpunosti prihvatimo slobodu preuzimajući odgovornost za svoje odluke i njihove posledice.
9. „Najvažnije je srediti stvari u svojoj duši. Pratimo tri „ne treba“: ne žalite se, ne krivite se, ne pravite izgovore.
Unutrašnji mir počinje samoodgovornošću. Šoov savet nas podstiče da se fokusiramo na samousavršavanje, a ne na spoljnu krivicu. Prigovaranje i prigovaranje često crpe našu energiju, dok preuzimanje odgovornosti promoviše rast i harmoniju. Izbegavajući samoopravdavanje, stvaramo prostor za iskrenost i lični razvoj.
10. „Nikad nije kasno da napustiš gomilu. Pratite svoje snove, idite ka svojim ciljevima."
Šoovo verovanje u individualnost sija u ovom citatu. Isticanje iz gomile često zahteva hrabrost, ali je neophodno za samoaktualizaciju. Ostvarujući svoje jedinstvene snove, ne samo da poštujemo sebe, već i inspirišemo druge da učine isto. Ovo je snažan podsetnik da nikada nije kasno da promenimo našu istoriju.
11. „Iskrenost i lojalnost su skup poklon koji ne treba očekivati od jeftinih ljudi.“
Šoove reči ističu vrednost iskrenosti i posvećenosti u odnosima. Ove vrline su retke i treba ih ceniti kada postoje. Ovaj citat nas ohrabruje da budemo pronicljivi u komunikaciji i da cenimo one koji donose iskrenost i lojalnost u naše živote.
12. „Razuman čovek se prilagođava svetu; nerazuman – uporno pokušava da prilagodi svet sebi. Dakle, napredak zavisi od nerazumnih ljudi“.
Napredak često dolazi od onih koji osporavaju norme i odbijaju da prihvate status kvo. Emisija slavi inovatore i vizionare koji pomeraju granice i podstiču promene. Ove reči čuvenog pisca nas inspirišu da prihvatimo svoje unutrašnje „nerazumno“ ja dok težimo smislenom ishodu.
13. "Zapamtite: sve što se može kupiti novcem je već jeftino!“
Ova duboka izjava nas podstiče da cenimo životna iskustva, odnose i lični rast u odnosu na materijalnu imovinu. Šoova mudrost nas podseća da se najvrednije stvari u životu — ljubav, zdravlje i svrha — ne mogu kupiti.
14. „Novac nije najvažnija stvar u životu! Samo ne zaboravite da ga uzmete pre nego što izgovorite takve gluposti."
Ovaj duhovit pogled na važnost novca naglašava Šoovo pragmatično razumevanje života. Dok idealisti mogu tvrditi da novac nije neophodan za sreću, Šoova šala nas podseća da je finansijska stabilnost osnovna neophodnost. Samo ako obezbedite udobne uslove za život, možete sebi dozvoliti da zanemarite njihov značaj. Ovo je blagi podsticaj da se pronađe ravnoteža između finansijske razboritosti i filozofskih ideala.
15. „Mudrost ljudi se ne meri njihovim iskustvom, već njihovom sposobnošću da je steknu.“
Mudrost nije samo broj godina koje smo živeli ili broj događaja koje smo doživeli. To ima više veze sa načinom na koji percipiramo i razumemo ove događaje. Neki ljudi mogu imati mnogo iskustva, ali ne uče uvek iz svojih grešaka. A ima i onih koji i sa malo životnog iskustva znaju da izvuku pouke i izvuku zaključke.
Važno je biti otvoren za nove stvari, slušati druge i razmišljati o onome što vidimo i čujemo. Mudrost dolazi kada smo spremni da učimo, kada nas zanima šta se dešava oko nas. To znači da se ne plašimo da postavljamo pitanja i tražimo odgovore.
16. „Najveće zlo i najgori zločin je siromaštvo. Naša prva dužnost, za koju se moraju žrtvovati svi drugi obziri, jeste da ne budemo siromašni.”
Siromaštvo je zaista jedno od najvećih zala u našem društvu. To ne samo da ograničava sposobnosti osobe, već utiče i na njegov život u celini. Kada čovek nema novca, teško mu je da brine o sebi i svojoj porodici. Ne može sebi da priušti odgovarajuću hranu, dobar smeštaj ili čak medicinsku negu. Ovo stvara mnoge probleme koji mogu dovesti do stresa i depresije.
Osim toga, siromaštvo rađa zločin i nasilje. Ljudi koji ne vide izlaz iz teške situacije mogu preduzeti ekstremne mere. Ovo rezultira društvom koje je manje bezbedno za sve. Zbog toga je veoma važno boriti se protiv siromaštva i pomoći onima kojima je to potrebno.
17. „Ne žuri da pomogneš onima koji to nisu tražili od tebe. Ne dajte savete onima koji to nisu tražili. Cenite sebe, svoju reč, svoje misli..."
Ponekad želimo da pomognemo drugima, čak i ako oni to ne traže. Mislimo da znamo šta je najbolje i želimo da podelimo svoje mišljenje. Ali vredi razmisliti: da li je ovo zaista neophodno? Naš savet nije uvek odgovarajući, pogotovo ako ga niko nije očekivao. Osim toga, opteretimo se tuđim problemima, trudeći se iz najbolje namere da mu olakšamo teške trenutke, a gubim sopstveni mir, postaje neraspoloženi.
Važno je zapamtiti da svaka osoba ima pravo da samostalno rešava svoje probleme. Kada intervenišemo nepozvani, možemo samo zbuniti situaciju ili čak uvrediti osobu. Bolje je prvo pitati da li ti treba pomoć, pa tek onda delovati.
Takođe treba da cenite svoje misli i reči. Ako stalno dajemo savete bez čekanja da nas pitaju, možemo izgubiti poštovanje prema našim idejama. Bolje je biti onaj koji sluša i podržava, a ne onaj koji nameće svoje mišljenje. Na kraju, svako od nas uči na svojim greškama i iskustvima, a ovo je važno.
Na ovom linku možete pročitati kako je patrijarh Pavle u samo 1 rečenici izrekao najpametniju stvar - svako ko je dobro razume, zasigurno postaje bolji čovek.
Čuveni kardiolog upozorava: Ove grupe ljudi ne smeju napuštati kuću ni po koju cenu, čak ni do prodavnice: