Osmansko carstvo trajalo je 6 vekova. Za to vreme u njemu se dogodilo mnogo toga: ratovi, izdaje, pogubljenja, ljubav. Jedan od najuticajnijih ljudi, poput vladara iz senke, bio je čuveni Ibrahim-paša, blizak sultanov prijatelj, talentovan vojskovođa i diplomata. Bio je na visokim položajima, a jedan od glavnih uloga bila je to što je postao muž sultanove rođene sestre Hatidže. Tada mu se ugled popeo na lestvicu više, a moć u rukama postajala je sve veća.
U popularnoj turskoj seriji "Sulejman Veličanstveni" milioni ljudi širom sveta su sa zadržanim dahom gledali kako se ljubav rađa između Ibrahima i Hatidže. On je bio rob carstva i sultana, a ona osmanska princeza. Međutim, u stvarnosti, njihova priča izgledala je potpuno drugačije.
U Osmanskom carstvu, muškarci koji su oženili ćerke ili sestre sultana nosili su titulu „damat“, ili/prevedeno kao „mladoženja“. Prilikom izbora mladoženja za princezu nisu uzete u obzir ni godine, ni titula. Prvo što je zanimalo vladajuću dinastiju bilo je kakav će položaj dobiti izabrani. Takvi brakovi su bili važni za politiku i nisu usrećili same princeze.
Često su muževi sultanije bili mnogo stariji, a skoro nijedna od devojaka nikada u životu nije spoznala ljubav. Bilo je izuzetaka, kao što je brak između Kaja sultanija i Ahmed-paše.
Da bi se oženio kćerkom dinastije, muškarac nije smeo da bude u braku ni sa jednom drugom. Sa druge strane, nije mogao da se razvede od sultanije. Pored toga što je znatno stariji muž često umirao pre svoje žene, mogao je biti pogubljen ili je brak mogao biti raskinut odlukom sultana.
U Osmanskom carstvu je bilo mnogo prosaca dinastije koji su bili cenjeni ljudi i doprineli razvoju carstva: Ibrahim-paša, Sokolu Mehmed-paša, Rustem-paša, Mehmed-paša i drugi.
Brakovi iz dinasitja u Osmanskom carstvu doprineli su razvoju carstva, ali i doveli do strašnih posledica.
Ibrahim-paša voleo sultaniju Hurem?
Postojale su glasine da je Ibrahim-paša voleo Hurem, te da je potajno uzdisao za njom i nadao se da će se sultan na kraju odbaciti.
Naravno, po svim parametrima njenog i njegovog statusa, ovaj scenario je bio odgovarajući. Ali Aleksandra Anastasija Lisovska je volela Sulejmana i nije planirala da se zadovolji bilo kojom drugom pozicijom osim sultanije.
Iznete su dalje verzije da je Ibrahim, shvatajući da će Aleksandra Anastasija Lisovska postati, zapravo, sultanija Hurem, uložio sve napore da joj podmetne. Čak je stao na stranu Mustafe i Mahidevrana kako bi zakomplikovao dodatno celu situaciju. Međutim, to nije pomoglo nesrećnom ljubavniku.
Iz osvete, prihvatio je sultanov predlog da se oženi Hatidžom. Turski istoričar Iavuz Bahadiroglu branio je ovu verziju.
„Pargali nije bio zaljubljen u Hatidže Sultan, a ni ona ga nije volela! Ibrahim je bukvalno patio od neuzvraćene ljubavi prema Hurem Sultan!"
Negov kolega, doktor istorijskih nauka Serap Mumsu navodi:
„Brak Ibrahim-paše sa sestrom sultana Sulejmana jedno je od najmisterioznijih pitanja u istoriji Osmanskog carstva. Nedavno su nova istraživanja o ovom pitanju navela mnoge istoričare da napuste svoja prethodna uverenja i priznaju da su pogrešili.”
U najnovijim studijama istoričara o ovom pitanju predstavljena je verzija koja Hatidžu čini drugačijom od onoga što nam je prikazano u seriji i kako smo je zamišljali.
Kakva je bilo, zaista, Hatidže?
Za nju kruže glasine da je bila najlepša sultanija posle sultanije Mihrimah. U mladosti je bila povučena, često je viđana kako bere ruže u vrtu. Bila je visoka i pomršava.
Za vreme sultana Fatiha Mehmeda na dvoru je služio zaslužni državnik Iskander-paša. Poreklom nije bio musliman, ali je pripadao značajnoj porodici srpske dinastije.
Nakon toga, Iskander je prešao na islam i napravio karijeru u Otomanskom carstvu.
Godine 1509. ona je udata ušravo za Iskender-pašu sa kojim je imala ćerku Nefise. Postoje informacije da su Hatidže i Iskender kasnije dobili još dve ćerke Sultaniju Hanim i Sultaniju Fatmu.
Međutim, pogubljen je u avgustu 1515. Tada se Hatidže vratila da živi sa majkom. Kada je 1520. godine, posle smrti svog oca, Sultan Sulejman nasledio presto, zajedno sa Majkom Sultanijom Ajše Hafsom preselila se u Istanbul u Palatu Topkapi.
Četiri godine nakon smrti prvog muža, Hatidže se udala za Ibrahim-pašu Pargaliju, velikog vezira Osmanskog carstva. Novi suprug lepe Hatidže rođen je u grčkoj pravoslavnoj porodici, u Pargi, u porodici ribara, a nakon što je završio u ropstvu u Manisi, prešao je u islam i sprijateljio se sa Sulejmanom, tadašnjim upravnikom ovog sandžaka. Ibrahim je stekao veliko iskustvo, znanje jezika, bio vešt u lovu i činio se kao odlična prilika za mladu udovicu i sestru novog sultana.
Prema istorijskim izvorima, venčanje sultanije Hatidže i Ibrahim-paše trajalo je čak 15 dana, a Carstvo nije štedelo bogatstvo kako bi sve proteklo u najvećem veselju.
Kako je zapisano, Sulejman je potom imenovao Ibrahima za seraskera, vrhovnog komandanta vojske, pred pohod na Beč, a on je nizao brojne diplomatske uspehe i sklopio poboljne sporazume širom Osmanskog carstva.
Uskoro je njihova porodica počela da raste. Par je ubrzo dobio troje dece, od kojih je najstarije – sin Mehmet – umrlo odmah po rođenju. Kasnije su stigle ćerke: sultanije Hanim i Fulani, a zanimljivo je da je starija od sestara sahranjena u grobnici sultanije Hurem.
Upravo je sultanija Hurem, druga Sulejmanova žena, bila jedan od razloga pada voljenog Ibrahim-paše. Previše ambiciozni, često su bili u sukobu i neskriveno lošim odnosima, a glavni razlog bila je podrška koju je vezir pružao Mustafi, sinu kojeg je sultan dobio s prvom ženom Mahidevran, dok je Hurem želela da neki od njenih sinova postane naslednik trona.
NE PROPUSTITE
Ispovest čoveka koji je preživeo pakao u sirijskom zatvoru ekskluzivno na Kurir televiziji:
