Postoje ljudi koji kao da namerno traže tuđe slabe tačke. Ti kažeš jednu reč, a oni će odgovoriti sa dve. Ti se nasmeješ, a oni naprave grimasu koja jasno poručuje: "Pametniji sam od tebe."
Njihov cilj nije da dokažu da su u pravu. Žele da vide tvoju reakciju. Žele da te naljute, uvrede i nateraju da se pravdaš.
Dugo sam se mučila sa takvim ljudima. Noćima bih razmišljala: "Trebalo je ovako da odgovorim! Zašto sam samo ćutala?"
A onda sam čuo jednu rečenicu koju psiholozi koriste u pregovorima i medijaciji.
Od tada mi je mnogo lakše da se nosim sa takvim situacijama.
Situacija u prodavnici
Stojim u redu. Ispred mene je žena koja očigledno želi da nekome pokvari dan.
Naglo se okreće i kaže:
— Zar ne vidiš da postoji red? Ili smo mi ovde posebni?
Svi oko nas su zaćutali, očekujući raspravu.
A ja sam mirno, bez podizanja tona, rekla:
"Da li stvarno želiš da me povrediš upravo sada?"
Nastala je tišina.
Žena je zastala. Odjednom nije imala šta da doda.
Nisam prihvatila igru koju je pokušavala da započne.
Zašto ova rečenica deluje?
Osoba koja provocira obično očekuje ljutnju, opravdavanje, uzvraćanje ili nervozan smeh.
Ali ovakav odgovor radi nešto sasvim drugo.
Odgovornost za njeno ponašanje vraća njoj.
Umesto da se braniš ili napadaš, ti jednostavno ukazuješ na ono što se upravo događa.
Kao da se odjednom upali svetlo u prostoriji u kojoj je neko navikao da se ponaša grubo u mraku.
Druga osoba tada mora da se suoči sa sopstvenim ponašanjem.
Gde još može da pomogne?
- Na poslu, kada vas neko ismeva ili namerno provocira
- U porodici, kada se "šale" pretvore u uvredljive komentare
- Na internetu, kada vam neko ostavlja podrugljive poruke
- U komšijskim razgovorima, gde rasprave ponekad počnu ni oko čega
Najvažnije je kako izgovarate ovu rečenicu.
Bez sarkazma. Bez podsmeha. Bez izazivanja.
Samo mirno: "Da li stvarno želiš da me povrediš baš sada?"
Ili: "Da li zaista želiš da me uvrediš?"
Takvo pitanje često prekida obrazac provociranja. Osoba koja je očekivala svađu odjednom mora da objasni sopstvenu nameru.
"Ne, nisam to tako mislio..."
"Samo sam rekao..."
I razgovor se završava pre nego što je prerastao u sukob.
Ali postoji jedna važna stvar
Neće svako odustati.
Neki ljudi zaista žele konflikt i nastaviće da provociraju bez obzira na vaš odgovor.
U tom slučaju nema potrebe da trošite energiju.
Povući se nije slabost.
Naprotiv, ponekad je upravo odlazak iz bespotrebne rasprave najbolji način da sačuvate svoje dostojanstvo i mir.
Ne moramo dozvoliti da tuđe raspoloženje postane naše.
Za kraj
Vremenom sam shvatio jednu jednostavnu stvar:
Odbrana ne mora da bude vikanje. Ponekad je dovoljna jasna i mirna rečenica.
Kada ne pristaneš na igru provociranja, druga osoba gubi ono što je najviše želela — tvoju burnu reakciju.
Možda ne možemo da sprečimo druge ljude da donose svoje oluje.
Ali možemo da odlučimo da ih ne unesemo u svoj dan.
