- Prvi utisak u nečijem domu često ne pravi nameštaj, već miris prostora, koji gost primeti odmah po ulasku.
- Prijatan dom obično miriše na svež vazduh, čiste tekstile ili hranu, dok ustajao vazduh, vlaga i dim kvare utisak.
- Miris ne govori o karakteru domaćina, ali mnogo otkriva o atmosferi i tome da li se u prostoru osećate dobrodošlo.
Kada prvi put kročimo u nečiji dom, pogled nam obično odmah odluta ka nameštaju, bojama zidova, slikama, policama ili detaljima koji otkrivaju ukus domaćina. Primećujemo da li je stan moderno uređen, koliko je prostran i da li sve izgleda kao sa stranica časopisa.
Ipak, postoji nešto što registrujemo gotovo istog trenutka, često i pre nego što smo stigli dobro da pogledamo prostor oko sebe.
To je miris doma.
Možda zvuči kao beznačajan detalj, ali upravo miris često stvara prvi utisak o prostoru. Dom može biti skromno namešten, sa starom garniturom i jednostavnim stolom, a da u njemu odmah poželite da ostanete. Sa druge strane, možete ući u savršeno dizajniran stan i osetiti da vam nešto smeta, iako na prvi pogled ne možete da objasnite šta.
Svaka kuća ima svoj miris
Zanimljivo je što ljudi koji žive u određenom prostoru njegov karakterističan miris posle nekog vremena gotovo prestanu da primećuju. Gost ga, međutim, registruje čim otvori vrata.
Miris skuvane kafe, čistog veša, ručka koji se krčka na šporetu, drveta, knjiga ili tek provetrene sobe može da stvori osećaj topline koji nikakav skup komad nameštaja ne može da zameni.
Isto važi i u suprotnom smeru.
Ustajao vazduh, vlaga, dim cigareta, prepuna kanta za smeće ili intenzivni mirisi hrane mogu da dominiraju prostorom bez obzira na to koliko je novca uloženo u njegovo uređenje.
Zato luksuzan enterijer ne mora nužno da ostavi utisak prijatnog doma, baš kao što skroman stan može da bude mesto iz kojeg vam se ne ide.
Miris govori o atmosferi, ali ne i o karakteru čoveka
Ovde ipak treba napraviti važnu razliku. Na osnovu mirisa nečijeg doma ne možemo zaključiti da li je neko uredan, brižan, vredan ili „dobar domaćin“.
Razlozi zbog kojih prostor miriše na određeni način mogu biti potpuno praktični – od stare zgrade i problema sa ventilacijom do kuvanja neposredno pre dolaska gostiju, kućnih ljubimaca ili činjenice da vlasnik jednostavno ne primećuje miris na koji se navikao.
Ali ono što miris nesumnjivo može jeste da utiče na naš doživljaj prostora.
Zbog toga hoteli, prodavnice i restorani toliko pažnje posvećuju mirisima. Prijatna aroma može da postane deo sećanja na određeno mesto, baš kao muzika ili boje.
Najprijatniji dom ne mora da miriše na parfem
Česta greška je pokušaj da se neprijatan miris prikrije velikom količinom osveživača vazduha, mirisnih sveća ili difuzera.
Rezultat tada može biti još napadniji.
Dom koji ostavlja prijatan utisak najčešće ne miriše intenzivno ni na šta posebno. Pre će imati blag miris svežeg vazduha, opranog tekstila, drveta ili hrane koja se upravo priprema.
Redovno provetravanje, čisti tekstili, oprane zavese, tepisi i kuhinjske krpe često čine mnogo više od najskupljeg mirisa za prostor.
Posebno treba obratiti pažnju na predsoblje, jer je upravo ono prvo što gost doživi. Cipele, jakne, vlažni kišobrani i zatvoren prostor mogu da naprave karakterističan miris kojeg ukućani više nisu svesni.
Postoji još jedan detalj koji govori više od luksuza
A kada prvi utisak prođe, postoji nešto možda još važnije od mirisa – da li se u tom domu osećate dobrodošlo.
Možete sedeti na skupocenoj sofi i osećati se kao da jedva čekaju da odete. A možete sedeti za starim kuhinjskim stolom dok vam neko govori: „Sedi, sad ću da skuvam kafu“, i osećati se potpuno opušteno.
Na kraju, upravo to najčešće pamtimo.
Ne cenu lustera, marku televizora ili godinu kada je kuhinja renovirana, već atmosferu koju smo zatekli kada su se vrata otvorila.
Jer kuća može da bude savršeno uređena, ali tek način na koji se u njoj osećate pretvara je u dom.
