Reč starostu našem društvu često izaziva strah. Ali nisu sede kosе ili bore ono što je strašno – one dolaze svima i mogu biti lepe na svoj način. Strašno je kada osoba izgleda živo, ali je već "nestala" iznutra – kada izgubi samostalnost, bistre misli i sposobnost da uživa u svakodnevnim stvarima. Prava starost znači ostati samostalan, sa jasnim umom i sposobnošću da cenimo male stvari.
Mnogi se pitaju:da li je moguće predvideti kakvu starost ćemo dočekati? Odgovor nije potpuno nejasan. Postoje znakovi koji jasno ukazuju na to – osoba koja sa 90 godina još šeta dvorištem, bavi se hobijem i ne sedi besciljno pred televizorom, verovatno će doživeti starost sa dostojanstvom.
1. Neprestana aktivnost
Takvih ljudi ima svuda – uvek su u pokretu. Izašli po hleb, a već su prepešačili tri stajanke; seli pred televizor, a već pomeraju stolice, zalivaju cveće ili pomažu komšijama. Takvi "nemirni" ljudi starenje dočekuju na nogama. Nije to pitanje genetike, već navike da telo ne ostane pasivno.
Fizička aktivnost je možda najbolja "pilula protiv starenja". Hodanje pokreće krvotok, čuva mišiće i bistri um. Ljudi koji sede satima stagniraju – krvni sudovi slabe, zglobovi gube pokretljivost, misli postaju trome. Zbog toga dolazi do moždanih i srčanih udara, često "iznenadnih", a zapravo pripremanih godinama.
Dugovečni ljudi su uglavnom aktivni – kopaju baštu, popravljaju ogradu ili šetaju selo, poznajući svako drvo i psa. Njihov primer potvrđuje: sve dok se krećemo, još smo živi.
2. Strast i omiljene aktivnosti
Mali, svakodnevni hobiji – baštovanstvo, čitanje, crtanje ili pletenje – održavaju mozak i telo u formi. Kao što je Bernard Šo rekao: "Ne prestajemo da se igramo zato što starimo. Starimo zato što prestajemo da se igramo."
Oni koji imaju omiljenu aktivnost ostaju angažovani i radoznali. Naučiti nešto novo sa 70 godina, sakupljati retke predmete ili proučavati, čini ih dvostruko življim od onih koji besciljno sede. Hobiji su i radost i trening, a tamo gde postoji smisao, nema praznine.
3. Kontrola zdravlja
Normalan krvni pritisak, težina i holesterol ključni su za dugovečnost. Često ljudi ignorišu ove "sitnice" – hipoertenziju, višak kilograma, visoki holesterol – misleći da nisu važni. A upravo te sitnice mogu u jednom trenutku promeniti život: moždani ili srčani udar mogu aktivnu osobu pretvoriti u nepokretnu.
Redovna kontrola zdravlja, praćenje terapija i odgovoran pristup medicini nisu znak slabosti, već mudrosti. Kao što je Avicena rekao: "Lakše je sprečiti bolest nego je lečiti."
4. Sposobnost opuštanja i oprosta
Najsubtilniji, ali možda i najvažniji znak zdrave starosti je unutrašnja lakoća. Ljudi koji ne nose teret ogorčenosti i uvreda stare sporije i zdravije. Oni koji umeju da oproste, da se oslobode prošlih nezadovoljstava i uživaju u sadašnjem trenutku, imaju manji rizik od stresa i hroničnih bolesti.
Kao što je rekla Malala Jusufzai: "Ogorčenost je kao otrov koji pijete u nadi da će neko drugi umreti." Oslobađanje od težine prošlosti – izbor da se živi bez unutrašnjeg opterećenja – direktno utiče na zdravlje i kvalitet starosti.
Starost nije samo stanje tela, već i duše. Jasna, bistrа i vedra duša donosi vedru starost. Život na kraju puta često je jednostavan: šetnja ulicom, pečenje pite, negovanje cveća – ali sa jasnim umom, snagom i sposobnošću da se uživa u svakom trenutku, čak i sa 90 godina.
