Kristin Lavern Sloter bila je najmlađe dete u porodici, njen otac, Tomas, imao je 65 godina kada se rodila, dok je njena majka En, sa 16 godina, još uvek bila maloletna. Porodica je bila ispod granice siromaštva, a Kristin nije dobijala potrebnu podršku u ranom detinjstvu. Zbog toga je smatrana mentalno ometenom, a takođe je patila od epilepsije.
Kada njeni roditelji više nisu mogli da je izdržavaju, a i zbog stalnih svađa među njima, Kristin je deo detinjstva i mladosti provela u raznim sirotištima. Već u ranom uzrastu počela je da ubija male životinje, posebno domaće mačke. Da bi testirala njihovih „devet života“, kako je kasnije opravdavala svoje postupke, često je uzrokovala da životinje padaju sa velike visine.
U septembru 1977. godine, roditelji 14-godišnje Kristine su je prisilili da se uda za 20-godišnjeg muškarca, ali brak, obeležen gotovo svakodnevnim svađama i prepirkama, završio se razvodom posle samo šest nedelja. Nakon toga, imala je višestruke epizode slične hipohondriji. U naredne dve godine, bila je hospitalizovana 50 puta, ali lekari nisu mogli da pronađu nikakvo izlečivo stanje. Patila je od halucinacija, žalila se na „crvene tačke“ koje su joj se pojavljivale pred očima i neredovna menstrualna krvarenja. Sa 16 godina, dijagnostikovana joj je nesposobnost po lekarskom uputstvu.
Da bi zaradila novac, Kristin je počela da radi kao bebisiterka za komšije i prijatelje i tada počinje horor.
25. februara 1980. godine, dvogodišnja Kasidi Džonson je poslata u lekarsku ordinaciju u Blaunstaunu, Florida. Dijagnostikovan joj je encefalitis, a 28. februara Kasidi je preminula. Obdukcija je navela da je uzrok smrti povreda lobanje tupim predmetom. Kristin, koja je čuvala bebu za Džonsonove, rekla je da se devojčica „onesvestila“ i pala iz krevetića. Lekar koji je lečio decu nije verovao Faling i u poruci policiji je preporučio da je istraži. Međutim, ova poruka je izgubljena, a slučaj je zatvoren.
Ubrzo nakon Džonsonove smrti, bebisiterka se preselila u Lejklend, Florida. Dva meseca kasnije, početkom leta 1980. godine, četvorogodišnji Džefri Dejvis je preminuo pod njenim nadzorom. Obdukcija je ukazala na miokarditis, srčano oboljenje koje je retko fatalno, kao uzrok smrti. Tri dana kasnije, održana je njegova sahrana, a Kristin je zamoljena da pričuva Džefrijevog rođaka, dvogodišnjeg Džozefa Springa koji je umro samo nekoliko sati kasnije, lekari su dijagnostikovali virusnu infekciju. Lekari su takođe primetili da je virus mogao izazvati i Džefrijevu smrt.
U julu 1981. godine, Kristin je napustila Lejklend i vratila se u svoj rodni grad Peri u severnoj Floridi. Pošto je malo porodica želelo da joj poveri svoju decu na brigu, počela je da radi kao negovateljica/domaćica za starije osobe. I tu su njeni poverenici fatalno zavšavali, 77-godišnji Vilijam Svindl je preminuo u svojoj kuhinji istog dana kada je Kristin počela da se brine o njemu.
U jesen iste godine, umrla je ćerka njene polusestre, osmomesečna Dženifer Danijels. Dok je Kristinina polusestra otišla u supermarket, ostavila je ćerku sa njom na svega nekoliko trenutaka u autu, tokom kojih je devojčica prestala da diše. Lekari su posumnjali da je uzrok smrti sindrom iznenadne smrti odojčadi.
Prekretnica u enigmatičnom nizu smrti bila je smrt desetonedeljnog Trevisa Kolmana, koji je preminuo 2. jula 1982. godine, dok se Kristin brinula o njemu u Blaunstaunu. Na obdukciji, lekari su pronašli unutrašnje povrede koje su mogle biti uzrokovane samo gušenjem. Kada je policija kontaktirala, ona je priznala da je ubila troje dece jer je čula glasove koji su joj govorili „Ubij bebu“. Gušila je decu jastucima i ćebadima.
Izjasnila krivom za ubistvo Džonsona, Danijelsa i Kolmana, osuđena je na doživotni zatvor u decembru 1982. godine, a njeno priznanje ju je sprečilo da dobije smrtnu kaznu.
Stil / Wikipedia
