Koliko smo se asimilovali sa Turcima, njihovom kulturom, običajima i jezikom jasno je i danas kada dublje prodremo u poreklo određenih reči, naših navika, načina ponašanja, hrane i pića koje konzumiramo.
Obraćamo pažnju i na imena - da li su izvorno naša ili smo koren reči pozajmili od Turaka. Ipak, čim čujemo da se prezime završava na -ić, njegovo poreklo ne dovodimo u pitanje, već verujemo da je izvorno srpsko. Međutim, varamo se. Mnoga prezimena su nam u amanet ostavljena za vreme okupacije Osmanlija i imaju određeno značenje - kog nismo svesni.
Raspitajte se, sve ima svoju priču. Nemojte biti sasvim sigurni da je vaše prezime čisto srpsko. Ipak nas je Turska skoro četiri veka držala pod svojom upravom.
Mirjana Teodosijević, univerziteski profesor turskog jezika i književnosti, i autorka nekoliko turskih rečnika, za "Sandžak.rs" navela je neka vrlo popularna prezimena u Srbiji za koja nismo znali da u osnovi imaju tursko poreklo i značenje, iako su pojedina prilagođena našoj tradiciji dodavanjem sufiksa -ić.
- Sigurno i vi poznajete nekoga čije je prezime izvedeno od turcizma", pitala je čitaoce profesorka Teodosijević, pa nabrojala određena i objasnila šta znače u prevodu:
- Abrašević (čovek pegavog lica),
- Amidžić (stric),
- Barjaktarević ili Bajraktarević (zastavnik),
- Borozan (trubač),
- Bulut (oblak),
- Vermezović (koji ne daje),
- Delibašić (najbolji junak, zapovednik odreda delija),
- Delić (junak; stražar kod vezira i paša),
- Dizdarević (upravnik tvrđave), Dunđerski (stolar i zidar),
- Jaramaz (nepristojan, nestašan; koji ne vredi),
- Karakašević (crnih obrva),
- Karadžić (crnomanjast),
- Lagumdžija (miner),
- Malbašić (starešina mahale ili sela),
- Mutavdžić (zanatlija koji pravi prostirke i pokrovce od kozje dlake),
- Subašić (nadzornik imanja ili gradski nazornik, „gradski menadžer”),
- Peškir (ubrus),
- Terzić (krojač),
- Topalović (hroma osoba),
- Tufegdžić (puškar),
- Uzunmirković (visoki Mirko),
- Šebek (pavijan; ružan i drzak čovek),
- Šišmanović (debeo).
Stil / Lepote Srbije / Sandžak.rs
