S jedne strane, neki od ovih običaja slavili su seksualne slobode, naglašavajući blisku povezanost sa prirodom, dok su drugi bili zasnovani na uverenju da je požuda osnovni izvor svih zala u svetu. Ova suprotnost proističe iz sudara dve glavne tradicije u slovenskoj kulturi – paganstva, koje je slavilo prirodne cikluse i plodnost, i hrišćanstva, koje je u svojim moralnim načelima osuđivalo telesne užitke van braka.
1. Golotinja
Naši slovenski preci verovali su da je odeća rezultat civilizacije, koja ih je otuđila od prirode i njenih magijskih sila. Golotinja je, s druge strane, smatrana moćnim alatom za ponovno uspostavljanje veze sa prirodnim svetom. Ona je bila sastavni deo mnogih obrednih praksi i rituala. Jedan od primera je običaj da nage žene kruže oko kolevke novorođenčeta kako bi oterale zle duhove, štiteći time bebu od nečistih sila.
Poseban primer ovih rituala je Ivanjdan, praznik posvećen letnjem solsticiju. Tog dana, mladi su odlazili u šumu u potrazi za mitskim cvetom paprati, za koji se verovalo da cveta samo jednom u godini. Međutim, uslov za pronalaženje cveta bio je da svi budu goli, jer je golotinja simbolizovala iskrenu povezanost sa zemljom. Iako je kasnije naučno dokazano da paprat ne cveta, simbolika ovog rituala ostala je jasna – oslobađanje od civilizacijskih stega i uživanje u prirodnim instinktima.
2. Orgije
Postoje istorijski zapisi koji ukazuju da su masovne orgije bile redovan deo slovenskih paganskih festivala sve do 16. veka. Ovi festivali, naročito oni koji su se održavali u proleće, slavili su buđenje prirode i povratak života nakon hladne zime. Seksualna aktivnost smatrana je ne samo telesnim užitkom, već i duhovnim činom pročišćenja koji je omogućavao pojedincima da se oslobode negativne energije i pripreme za naporan rad u polju.
Tokom ovih festivala, muškarci i žene zajedno bi se kupali u rekama i jezerima, dok bi masovne orgije bile vrhunac proslave plodnosti. Muškarci bi simbolično "oplodili" zemlju, dok bi žene uzdizanjem polnih organa prema nebu prizivale kišu i rodnu godinu. U nekim delovima slovenske Rusije, igre u mraku između mladića i devojaka često bi se završavale seksualnim odnosom, jer se smatralo da je to prirodan način povezivanja sa silama plodnosti i zemlje.
3. Bludnica
Pojam "bludnica" nije oduvek nosio negativnu konotaciju kao što ima danas. U ranijim vekovima, do 7. veka, ta reč jednostavno je označavala ženu koja još uvek nije pronašla pravog muža, te je bila u potrazi za životnim saputnikom. Njen seksualni život pre braka nije bio moralno osuđivan. Štaviše, među Slovenima se praktikovao običaj prema kojem devojka nije smela da uđe u brak kao devica. Ako bi do toga ipak došlo, šaman bi pre venčanja obavio ritual pod nazivom "kupanje devojke", tokom kojeg bi joj simbolično oduzeo nevinost.
Međutim, s dolaskom hrišćanstva i njegovim jačanjem između 12. i 17. veka, pojam "bludnica" postaje uvreda. Hrišćanska etika počela je da osuđuje vanbračne seksualne odnose, a ženi koja je bila seksualno aktivna pre braka pripisivane su negativne osobine.
4. Uškopljenici
Jedna od najkontroverznijih verskih sekti na teritoriji slovenskih zemalja bila je ruska sekta Uškopljenici, koja je nastala u 18. veku, a svoj vrhunac doživela tokom 19. veka. Sekta je bila poznata po svojoj radikalnoj interpretaciji ideje o čistoti. Uškopljenici su verovali da je požuda izvor svakog zla na svetu i da je jedini način da se čovek oslobodi greha – fizičko odstranjenje polnih organa.
Ritual kastracije bio je brutalno jednostavan i izuzetno bolan, obavljan bez ikakve medicinske pomoći ili anestezije. Muškarci su odstranjivali testise, dok su žene prolazile kroz još suroviji obred – uklanjanje delova vagine ili čak dojki. Ove operacije često su bile kobne, a mnogi roditelji su svoju decu podvrgavali ovim ritualima verujući da će ih time spasiti večnih iskušenja. Poslednji zapis o pripadnicima ove sekte potiče iz 1970. godine, kada je zabeleženo da je nekoliko poslednjih preostalih članova živelo u zabačenim delovima Rusije, gde su pokušavali da očuvaju svoje verovanje.
