Marija Kiri, prva žena dobitnica Nobelove Nagrade, dolazi iz skromne porodice srednje klase koja je cenila obrazovanje. Njen otac bio je profesor matematike i fizike sve dok nije dobio otkaz zbog svojih propoljskih političkih uverenja, a majka je bila upravnica ženskog internata.
Marija je sa 10 godina, nakon smrti majke krenula u internat, a zatim upisala žensku gimnaziju, koju je završila s odličnim uspehom. Želja za daljim obrazovanjem tinjala je u devojci kojoj je otac usadio ljubav prema fizici i matematici, ali u to vreme više obrazovanje u redovnim institucijama bilo je rezervirano isključivo za muškarce!
To je bio rezultat patrijarhalnih i političkih prilika u zemlji, ali Marija je svoje mesto pronašla na univerzitetu Latajki, patriotskoj instituciji koja je u tajnosti obrazovala Poljake i Poljakinje.
Sanjala je o odlasku u Pariz i upisu na prestižnu Sorbonu. Odlučna u nameri da ostvari svoje snove, dogovorila se sa sestrom Bronislavom. Finansijski će je pomagati tokom studija medicine, a Bronislava će joj nakon diplome uzvratiti uslugu.
Marija se zaposlila kao guvernanta i privatna učiteljica kod porodice Zoravski te slala novac sestri. Taj posao doneo joj je i prvu veliku romansu koja je završila nesrećno. Zaljubila se u Kazimierza Zoravskog, sina svojih poslodavaca, koji nisu mogli prihvatiti njegovu vezu sa siromašnom guvernantom.
Zaljubljeni par želeo je da ozakoni vezu, ali njihova ljubav posustala je pred pritiscima. Marija se naposletku preselila u Pariz i upisala studije fizike, hemije i matematike na Sorboni.
Usledile su godine teškog života, odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u svojoj nameri da diplomira. Naučnu karijeru započela je 1894. godine istraživanjem magnetskih svojstava čelika, a iste godine u njen život ušao je fizičar Pjer Kiri.
Trebala je laboratoriju u kojoj bi mogla izvoditi eksperimente, a on joj je ponudio mesto u svojoj maloj laboratoriji.
Prijateljstvo temeljeno na zajedničkoj strasti prema nauci polako je preraslo u ljubav, ali Marija je odbila prvu prosidbu svog kolege jer je verovala da će se vratiti u Poljsku i tamo nastaviti naučni rad. Pjer je bio spreman preseliti se s njom u drugu zemlju i raditi kao profesor francuskog jezika, ali sudbina je za njih imala drugačiji plan. Naime, Marie nije mogla dobiti mjesto na sveučilištu u Krakovu zato što je bila – žena. Tada ju je Pjer ohrabrio da se vrati uz Pariz i tamo završi doktorat.
Par se venčao 1895. godine, a na skromnoj ceremoniji Marija je umesto venčanice nosila tamnoplavu haljinu koju je posle godinama koristila kao odeću za rad u laboratoriju.
Bračni par Kiri prepustio se naučnom radu, a to je 1903. godine rezultiralo nominacijom za Nobelovu nagradu. Odbor je isprva imao nameru dodeliti Nobelovu nagradu za fiziku samo Pjeru i njegovom kolegi Henriju Bekerelu za njihovo istraživanje fenomena radijacije. Međutim, švedski matematičar i borac za prava žena u nauci Magnus Gustaf Mitag-Lefler upozorio je Pjera na to, pa je nakon njegove žalbe i Marija Kiri nominovana i potom postala prva žena koja je osvojila prestižnu nagradu.
Tri godine kasnije Pjer je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Marija je nastavila da sama odgaja njihove kćerkice Evu i Irene, a istovetno i da jača svoju poziciju u svetu nauke. Tako je 1911. godine osvojila drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.
Ali njena reputacija briljantne naučnice i majke dve ćerke dovedena je u pitanje kada je javnost saznala za to s kime Marija deli postelju.
Naime, četiri godine nakon što je njen muž Pjer Kiri poginuo u saobraćajnoj nesreći, 1906. godine, Marija je ušla u burnu ljubavnu priču sa jednim od muževih bivših učenika, fizičarom Polom Lanževenom.
Njih dvoje su delili ljubavno gnezdo u Parizu i sve bi i dalje ostalo tajna da za njh nije saznala Polova žena koja je unajmila privatnog istražitelja. Tako se i dokopala tajnih pisama koje su Pol i Marija razmenjivali i sve je vrlo brzo došlo do novinara.
Vest je eksplodirala u francuskim novinama, a priču su ilustrovali fotografijom kućnog razbojnika i zavodljive Jevrejke - iako Kiri nije bila Jevrejka.
Skandal je eksplodirao, a cela priča je dočekana na nož i veliko negodovanje ljudi. Jedne noći kada se Kiri vratila sa konferencije u Belgiji ispred vrata je zatekla masu ljudi koji su besno vikali i maltretirali njene ćerke. Brzo se spakovala, uzela ćerke i pobegla kod prijatelja.
U želji da odbrani Marijinu čast njen ljubavnik je na dvoboj pozvao urednika jednih novina. Muškarci su izašli na dvoboj, ali nijedan nije pucao.
Albert Anštajn je tada stao u odbranu Marije Kiri i to ovim rečima: "Kiri ima blistavu inteligenciju, ali uprkos svojoj strastvenoj prirodi, nije dovoljno privlačna da predstavlja pretnju bilo kome."
Svakog čuda tri dana dosta, pa tako je bilo i sa ovim skandalom koji je utihnuo veoma brzo.
Kiri se još više posvetila nauci zbog koje je umrla. Naime, njene bolesti su bile izazvane velikoj izloženosti radijaciji. Priča se da su čak i danas sveske Marije Kiri previše radioaktivne da bi se mogle uzeti u ruke.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
