„Dete-fenomen“ - tako su nazvali Nađu Halinu, koja je rođena 2007. godine u gradu Alejsku, na teritoriji Altaja u Rusiji, u porodici vojnika Biktora i babice Tatjane. Težina devojčice bila je rekordnih 7 kg 750 g! Bila je dvanaesto dete u porodici, a iako su sva njena braća i sestre bile krupne bebe, niko nije imao ni približno kilograma kao ona.
„Sećam se kada se tata vratio kući na ručak, a ja sam gulila krompir. Kada mi je otkrio težinu sestre, ispao mi je nož iz ruku! Novorođena Nađa bila je otprilike veličine 8-mesečne bebe“, priseća se Darija, najstarija ćerka Halinovih.
Trudnoća tada 43-godišnje Tatjane Haline protekla je mirno, bez ikakvih komplikacija, a sama devojčica je rođena sa sumnjom na strašnu dijagnozu „srčane bolesti“, koja, na sreću, nije potvrđena.
Novinari su odmah okupirali njihov dom, želeći da urade priču sa najvećom bebom u svetu, te su je prozvali "velikom nadom Rusije". Brojne kompanije su ima poslale poklone, a lokalne vlasti su im obezbedili mašinu za pranje veša, koja im je bila preko potrebna, jer su živeli u jako lošim uslovima.
Od tada je prošlo skoro 17 godina. Nađa, najmlađa iz porodice Halin, već je tinejdžerka - mlada i živahna, koja nastoji da ostvari svoje velike snove
Prema njenim rečima, pamti sebe sa 6-7 godina, kada se više nije razlikovala od svojih vršnjaka. Nađina starija sestra kaže da je, uprkos tome što su se roditelji trudili da obrate pažnju na svako dete u porodici, najmlađe uvek bilo glavni favorit. Njoj su, za razliku od njih, uvek priređivali rođendane, doduše bez pozvanih prijatelja i drugova iz razreda, ali u prijatnom porodičnom okruženju uz skromne poklone.
Darija ne krije da u njihovoj porodici nije uvek sve bilo glatko. Ponekad nije bilo dovoljno novca ni za hleb. Srećom, Nađa se ovoga nije sećala. Ističe kako je uvek bilo dosta svega.
Naime, do jedne godine Nađa je postala obično dete, te se ni po čemu nije razlikovala od mališana istg uzrasta. Ističe da nikada nije bila na dijetama, niti je imala problem sa viškom kilograma. Uskoro puni 17 godina i sve više obraća pažnju na izgled i odevne kombinacije.
Šest godina nakon rođenja „dete fenomena“, Tatjana, Nađina majka, suočila se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.
„Šećer joj je narastao. Zakazala sam joj pregled kod endokrinologa, koji joj je prepisao tablete. Pored njih, napravila je sebi i neke posebne tinkture na osnovu saveta u časopisima za smanjenje šećera. Kasnije su joj se pojavile čirevi po celom telu, a mazala ih je nekom vrstom masti, jer nije želela da ide u bolnicu“, objašnjava Darija.
Vremenom je situacija počela da se pogoršava, ali je Tatjana kategorički odbila da ide na kliniku. Uprkos činjenici da su lekari insistirali na hospitalizaciji, tvrdila je da na ovaj način njena deca „samo žele da je se otarase“. Tek kada je žena već bila u „delirijumu“, Darija i njena braća uspeli su da „uguraju mamu u kola hitne pomoći“. Dan kasnije umrla je u bolnici u 54. godini, a kao zvanični uzrok smrti je navedena sepsa.
Tatjana i njen suprug Viktor imali su mnogo dugova i kredita, koji su sada spali na teret njihovih naslednika. Naime, posle njene smrti, deo su uspeli da reše uz pomoć osiguranja, ali cifru od 400 hiljada rubalja za stan danas porodica zajedničkim trudom i naporima otplaćuje.
-Kada je još bila bolesna, bila sam veoma zabrinut za nju. I dalje mi je bliska osoba. Žao mi je što je nisam videla u bolnici poslednji put. Moje sestre to nisu dozvolile, jer su se brinule za mene, bila sam baš mala - priseća se Nađa.
Posle majčine smrti, Darija, kao najstarija od sve dece, osetila se bespomoćnom zbog pretnji socijalnih službi da će njene najmlađe sestre i braću odvesti u sirotište. U početku, momci se živelo kod oca, čim su malo odrasila, osamostalili su se. Sa druge strane, brigu o sestrama preuzela je ona.
- Posle tragedije, Viktor, glava porodice, počeo je mnogo da pije. I pre je konzumirao alkohol, ali ga je majka sputavala, posle su mu ruke bile slobodne - kaže Darija, koja je zapravo zamenila oba roditelja deci.
- Nedostaje mi majka, ponekad samo želim da je zagrlim. Sećam se kako sam joj posle škole sve pričala– kako je prošao dan, šta je bilo novo, delila sam sa njom svoja razmišljanja i osećanja. Sada to ponekad nema sa kim, bar ne na takav način - kaže Nađa.
Nađa je posle osnovne škole upisala srednju tehničku, i sada se bavi trgovinom.
Najviše od svega voli da crta, čita japanske stripove i sluša muziku, a jednog dana sanja da nauči da svira gitaru.
- Skrivena sam, rezervisana, stidljiva, mogu da pomognem ljudima ako im treba pomoć, ljubazna sam i saosećajna. Nisam baš navikla da razgovaram sa ljudima, prvo moram da se opustim i prihvatim osobu - zaključila je Nađa.
