Poznat kao Mehmed Osvajač, osmanski sultan Mehmed II imao je samo 21 godinu kada je preuzeo kontrolu nad Konstantinopolom i porazio Vizantijsko carstvo 1453. godine.
U aprilu 1453. osmanski sultan Mehmed II krenuo je na grad-tvrđavu Carigrad. I nakon što je 53 dana opsedao vizantijsku prestonicu i bombardovao njene velike zidine topovskom vatrom, bacio je grad na kolena i osvojio poslednji trag Rimskog carstva u Evropi. Za ovaj smeli podvig dobio je titulu Mehmed Osvajač — na turskom Fatih Mehmed. Ali njegovi podvizi su bili daleko od kraja.
Mehmed II je imao planove da proširi Osmanlije daleko u nekadašnja vizantijska uporišta i nastojao je da povrati izbledelu slavu istočnomediteranskog carstva. Ubrzo je pobedio Drakulu iz stvarnog života, podstakao razvoj umetnosti i nauke i znatno proširio domet islama.
Mehmed II je rođen u Adrijanopolju, u Trakiji, 30. marta 1432. godine, kao četvrti sin vladajućeg osmanskog sultana Murata II. Po predanju, kada je napunio 12 godina, poslat je u grad Manisa, blizu Egejskog mora, sa svoja dva učitelja
Njegova prva vladavina trajala je oko 2 godine, a obeležile su je mnogobrojna osvajanja.
Mehmed II je imao 18 godina kada mu je otac umro, o čemu je Mehmedu poslata vest preko glasnika u zatvorenoj koverti. Željan da otputuje u Jedrene pre nego što javnosti budu objavljene vesti o pristupanju – i iz straha da bi se narod mogao pobuniti pre nego što on stigne – Mehmed je uzjahao konja i odjurio u prestonicu, rekavši svojim sledbenicima: "Neka oni koji me vole prate".
Sa svojim pristalicama je stigao u Jedrene i po drugi put zvanično preuzeo osmanski presto 18. februara 1451. godine.
Odmah je učvrstio svoju moć i eliminisao suparničke podnosioce zahteva. U jednom izveštaju se čak navodi da je očevog najmlađeg sina udavio u kadi. Kasnije je Mehmed II zvanično doneo bratoubilački zakon koji je propisivao: "Koji god od mojih sinova nasledi sultanov presto, treba da ubije svoju braću u interesu svetskog poretka. Većina pravnika je odobrila ovaj postupak."
Takođe je ojačao vojsku i posvetio se diplomatskim i vojnim aranžmanima. Neutralisao je pretnje Venecije i Ugarske — ionako za sada — mirovnim ugovorima, jer je imao na umu mnogo veći cilj: zauzimanje Carigrada.
Osim toga što je bio sposoban vladar i veliki osvajač, imao je i zanimljiv ljubavni život, a poznato je da je u svoj harem doveo i Srpkinju koja mu je rodila dete. Naime, reč je o Čičej Hatun.
Dolazak Čiček Hatun u harem
Čiček Hatun u harem je stigla 1457. godine kada je usledilo osmansko osvajanje Srpske despotovine. Bila je jedna od retkih koja je sultanu Mehmedu II postala supruga i rodila mu naslednika, princa Džema.
Majka se svim silama trudila da sina otrgne od evropskog uticaja, ali bezuspešno. Oženio je Elenu, ćerku Nikole di Pitigliana.
Očeva smrt donela je neiskusnom princu Džemu velike probleme. Čim je sultan Mehmed II preminuo, Džem se proglasio sultanom Anadolije, a onda su nastali sukobi sa bratom Bajazitom.
Bajazit je odavno imao pretenzije na vlast s obzirom da je rođen 1447. i da dugo posle nije rođen drugi princ pa je odmalena zauzeo ulogu naslednika (valije). Džema su podržavali nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Sukob sa bratom Džema je koštao života. Naime, Džem je ubijen od strane janičara koji su bili na strani Bajazita. Uprkos tome što je veoma mlad ubijen, Džem je ostavio neizbrisiv trag u osmanskom carstvu, a upravo on je bio inspiracija Ivi Andriću za čuveno delo "Prokleta Avlija".
Posle smrti sina, Čiček Hatun je izbegla u Kairo. Džemova smrt ostavila je dubok trag na nju, a umrla je u velikoj panji, 1498. u 67. godini života.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
