Kad je Hatidže sestri ukrala muža, sultan od sramote nije smeo napolje da izađe: Ovako je obrukala čitavu porodicu

Od rođenja, sudbina Hatidže Sultan bila je zasenčena dramom i intrigom. Hatidže je rođena 1870. godine u porodici Osmanlija Sehzade Murata i njegove treće žene Čerkezinje Šajan Kadin-efendije. U to vreme Osmanskim carstvom je vladao Muratov ujak, sultan Abdul-Aziz, koji je, plašeći se nadmetanja za vlast, zabranio svim šehzadima da imaju više od jednog deteta. Izgledalo je veoma teško izvršiti takvo naređenje, jer je samo Murat imao 4 glavne žene, 5 žena nižeg ranga (ikbal) i mnogo konkubina.

Kada je Šajan otkrila da je trudna, ona i njen muž su pokušali da sakriju ovu činjenicu što je duže moguće. Jer Murat je već imao dete – sina. Ali palata je ipak saznala za trudnoću Šehzadeove žene. I sultan Abdul-Aziz je naredio da se babica pošalje u harem da spase Šajana od trudnoće. Kroz ubeđivanje, Šezkada je uspela da ubedi svog okrutnog ujaka da mu dozvoli da odvede svoju ženu kod iskusnog lekara izvan palate. Šehzada je podmitio doktora i prijavio je palati da je sultanovo naređenje izvršeno.

Ali u stvari, Murat je uspeo da sakrije Šajan u jednoj od vila, gde je kasnije rodila devojčicu. Hatidžino rođenje je bilo skriveno nekoliko godina. Šehzade je poslao ženu i bebu na udaljeno imanje, gde su proveli 6 godina. A onda je Murad dobio još jednu ćerku od druge žene, i tada je svima predstavio Hatidže. Do tada se sve promenilo: 1876. godine Abdul Aziz je svrgnut, a sam Sehzade je postao sultan Murat V.

Novi sultan se sa svojim ženama i decom nastanio u palati Dolmabahče. Ali Murat V je imao ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem, tako da njegova vladavina nije dugo trajala. Manje od 3 meseca kasnije, zbacio bi ga njegov polubrat Abdul Hamid II. Postao je sledeći sultan. Cela porodica svrgnutog Murata V i on stavljeni su u kućni pritvor u palati Ciragan.

Uprkos tako dramatičnim događajima, Hatidže Sultan je odrasla kao veselo i živahno dete i bila je miljenica svog oca. Ukupno je imala 3 polusestre i brata. Sultana je bila pametna i volela je da uči. Učili su je strane jezike, istoriju i sviranje klavira. A pravi hobi devojke bilo je čitanje francuskih romana. Prema memoarima savremenika, Hatidže je bila veoma lepa i imala je vatreni karakter.

Vreme je prolazilo, a najstarije ćerke Murata V su odrasle. Počeli su da se osećaju opterećeni svojim prisilnim zatvaranjem. Osim toga, kao i sve mlade devojke, želele su ljubav, sanjale su mladoženja. Ali njihov ujak Abdul Hamid II nije žurio da oženi ćerke svog osramoćenog brata. Tada je Murat V, pod uticajem Hatidže, napisao pismo svom bratu tražeći od njega da pronađe mladoženja za njegove ćerke.

A 1901. Abdul Hamid II je dozvolio Hatidže i Fehimeu da stignu na njegov dvor. Istina, sultan im je postavio uslov da se ne mogu vratiti ocu i da će im biti zabranjeno da ga vide. Posle oklevanja i savetovanja sa ocem, devojčice su konačno pristale na oštre zahteve. Istina, nisu uspeli odmah da nađu udvarače. Niko od plemstva nije smeo da zaprosi sestre, jer su one bile ćerke svrgnutog sultana.

Konačno, sultan je popustio i dao svojim nećakinjama bogat miraz, a onda im je našao kandidate za muževe. Istina, udvarači nisu blistali ni inteligencijom ni lepotom, ali ih je sultan birao. A u jesen 1901. Hatidže je udata, zajedno sa svojom sestrom. Oba mladoženja nisu bila ravnopravna sultanama, nisu imala plemićko poreklo i poticala su iz srednje klase. Ipak, brakovi su bili nesrećni.

Vedra i obrazovana Hatidže imala je već 31 godinu, a njen verenik Ali Vasif bio je mnogo stariji od nje. Međutim, ovo nije bio muž o kakvom je sanjala romantična sultanija. Ružni Ali Vasif je bio malog uma i služio je kao pisar na dvoru. Sultan mu je pre venčanja dodelio titulu paše. Možda je Abdul-Hamid II posebno izabrao takvog mladoženju za svoju nećakinju, želeći da iznervira nju i njenog oca. Nije iznenađujuće što je Hatidže posle venčanja gajila ljutnju na svog ujaka i odlučila da mu se osveti.

Brak para nije uspeo. Hatidže nije mogla da podnese svog muža. Šaputali su da sultanija nije pustila muža u svoju spavaću sobu, zaključavši se od njega ključem, bio joj je tako neprijatan. I iako su supružnici spavali u različitim sobama, Hatidže je 1902. rodila ćerku Aiše. Istina, čija je to ćerka, ostaje pitanje, ali Ali Vasif-paša ju je prepoznao kao svoje dete.

Za venčanje, sultan je mladencima poklonio vilu, gde su se naselili. Zanimljivo je da je Hatidže na otomanskom dvoru važila za jednu od najlepših i najelegantnijih dama. Ali imala je i hrabar i buntovan karakter. Pored Hatidžine vile nalazila se vila njene rođake, ćerke Abdula Hamida II. Naime, Sultan nije bila tako šarmantna kao Hatidže, a bila je 6 godina mlađa od nje. Ali ona je bila sultanova omiljena ćerka.

Stoga je Abdul-Hamid II izabrao atraktivnog i mladog muža za svog miljenika - Mehmed Kemaleddin beja. Bio je sin osmanskog feldmaršala Osman-paše, heroja opsade Plevne. Mehmed Kemaledin je bio dobro obrazovan i vaspitan. Nije ni čudo što je, naime bio ludo zaljubljena u njega. Venčali su se 1898. i dobili sina i ćerku. I činilo se da sve ide dobro dok se Hatidže nije uselila u susednu vilu.

I ubrzo se Mehmed Kemaledin zaljubio u prelepu rođaku svoje žene. Hatidže, nesrećna u braku, odmah je odgovorila na mladićeva strastvena osećanja. I uprkos činjenici da oboje nisu bili slobodni, između para je započela strastvena romansa, koju su pažljivo skrivali. Mehmed Kemaleddin je pisao dirljiva pisma Hatidže i tajno se sastajao sa njom u bašti noću. Praktično je izgubio glavu od ljubavi prema sultaniji.

"Sve oko mene se smejalo ružičasto, sve mi je nalagalo da pogledam u prelepu palatu svog anđela. Svet je srećan, nebo je srećno, anđeli su veseli. Kako to?! Bio sam jedini tužan među svim stvarima. Jedino me je zvonki glas sve ove lepote naterao da čampam u patnji... Lepoto moja, da li da odustanem od svih nada i samog života? Moje srce nije spremno za večnu rastanak a da bar jednom ne osetim tvoju blistavu ljubav. Kakva loša sreća!" – iz pisma Mehmeda Kemaledina – Hatidže Sultan.

Ova preljuba trajala je 3 godine. Ali, prema jednoj verziji istoričara, Hatidže se nije samo zaljubila u Mehmeda, već ga je posebno zavela kako bi se podmuklo osvetila ujaku Abdul-Hamidu II za sve uvrede koje je naneo njenom ocu, njoj i njenoj sestri. . Teško je zaključiti da li se to zaista dogodilo.

Najverovatnije, Hatidže je još uvek bila zaljubljena u Mehmeda Kemaledina. Takođe je nejasno dokle je otišla ljubavna veza. Većina njihovih savremenika verovala je da su ljubavnici, ali drugi su mislili da imaju platonsku romansu, u šta je, naravno, teško poverovati.

Ali sve tajno jednog dana postaje jasno. U početku su se širile glasine o suviše bliskoj vezi para, a u proleće 1904. sultanovi špijuni su ga obavestili o nedozvoljenoj vezi. Kada su svi saznali za ovu vezu, dogodio se ogroman skandal koji je izazvao negodovanje javnosti. Abdul Hamid II je bio besan što njegov zet vara njegovu voljenu ćerku sa sopstvenom nećakinjom.

Par je optužen da je odlučio da otruje da bi se kasnije venčao. Iako daljim pretresom njene kuće, proučavajući Naiminu hranu i kozmetiku, otrov nije pronađen. Štaviše, sultan je, iz presretnute prepiske između Hatidže i Mehmeda Kemaledina, posumnjao da će oni zadirati u njegovu vlast. Stoga je sultan naredio da se njegov zet uhapsi.

O ovoj skandaloznoj aferi pisale su čak i američke i evropske novine. Hatidžina porodica smatrala je da ih je ćerka osramotila nedostojnom vezom. Prema glasinama, Murat V je bio toliko uznemiren skandalom da je potkopao njegovo loše zdravlje i umro je u avgustu 1904.

Ponižena izdajom muža sa svojim rođakom, Naime, odmah je zahtevala razvod od Mehmeda Kemaledina. A 1904. godine par se razveo. Sultan je svom zetu oduzeo sve titule i proterao ga u Bursu. Tri godine kasnije, Naima je našla novog muža i ponovo se udala.

Hatidže posle ove priče ni na koji način nije stradala. Čak joj je dozvoljeno da se vrati na sud. Sultan joj je samo zabranio da napusti svog nevoljenog muža. Stoga se Hatidže razvela od njega tek 1908. godine, kada je Abdul Hamid II zbačen sa prestola. Sultanina ćerka Ajša umrla je, pretpostavlja se, u prvim godinama svog života.

Godine 1908. Hatidže je ponovo srela Mehmeda Kemaledina, koji se vratio u Istanbul. Tokom godina nikada nije uspeo da je zaboravi. Čim je ugledao nekadašnju ljubavnicu, u njegovom srcu ponovo se razbuktala strast. I predložio je brak Hatidže. Svojeglava sultanija je odbila da se uda za njega. Niko ne zna zašto je to uradila. Najverovatnije, još uvek nije volela...

Naravno, takva žena nije mogla dugo ostati sama. A 1909. temperamentna Hatidže se ponovo udala. Imala je 39 godina, a njen novi muž 38. Sada je sama izabrala muža. Postao je Rauf Hajri beg, zgodni službenik Ministarstva spoljnih poslova, kojeg je Hatidže upoznala na odmoru u Istanbulu. U ovom braku Hatidže je imala troje dece, ali su sin i ćerka preživeli detinjstvo. Par je živeo zajedno 9 godina, a onda je njihova strastvena ljubav prekinuta. Nakon čega se par razveo 1918.

U međuvremenu, Osmansko carstvo je palo i zamenila ga je Turska republika. Godine 1924. izdata je naredba za prinudnu deportaciju pripadnika osmanske dinastije. Hatidže je bila prinuđena da napusti svoju domovinu i ode sa decom u Liban. Tamo su živeli veoma siromašno. Uglavnom za alimentaciju koju joj je Rauf Khairi slao za decu. Godine 1936. umro joj je drugi muž.

Poslednjih godina života Hatidže je novcem pomagao njen zet, indijski raja. Očevici koji su je videli napisali su da je zadržala atraktivan izgled. U Bejrutu, Hatidže je umrla u martu 1938. nakon moždanog udara. Vatrena sultanija imala je 67 godina.

Zašto Amerika podržava Kurde?