Haremi Osmanskog carstva oduvek su bili okruženi mitovima i legendama. Smatrali su ih oazama luksuza u kojima su žene živele u izobilju, ali stvarnost je bila mnogo mračnija. Zidovi harema skrivali su intrige, surovost i rituale koji su svakoga mogli uplašiti. Pogledajmo 8 najjezivijih običaja i tradicija koje su postojale u ovim skrivenim krajevima sveta.
1. Kastracija evnuha: bol, pesak i preživljavanje
Eunusi, ključne ličnosti u haremu, bili su podvrgnuti nekim od najbrutalnijih operacija. Bili su kastrirani u ranoj mladosti da bi se isključila mogućnost komunikacije sa ženama iz harema. Međutim, sam proces je bio izuzetno bolan i opasan.
Operacija je rađena na dečacima koji nisu dostigli pubertet. Da bi se zaustavilo krvarenje, rane su prekrivene vrelim peskom. Ova praksa je povećala rizik od infekcije i smrtnosti, ali oni koji su preživeli suočili su se sa posebnom sudbinom: postali su čuvari harema. Eunusi su bili veoma cenjeni na pijacama i rado su se kupovali ne samo za sultanovu palatu, već i za domove bogatih stanovnika Otomanskog carstva, koji su želeli da bar malo liče na sultana. A ako je doktor sumnjao u kvalitet operacije, mogao bi da je ponovi!
Zanimljivo je da je prema zakonima islama kastracija bila zabranjena, ali to nije sprečilo korišćenje usluga već "gotovih" evnuha. Primer licemerja karakterističnog za ta vremena.
NE PROPUSTITE
2. "Kuća za ptice": borba protiv otrova i straha od izdaje
Sultanova hrana se uvek proveravala na prisustvo otrova, jer je trovanje bilo uobičajen način eliminisanja neprijatelja. Na teritoriji palate Topkapi postojala je takozvana kuća za ptice (Kushkhane), gde se pripremala hrana isključivo za vladara. Tamo su degustatori rizikovali svoje živote da bi testirali svako jelo. Nakon toga je "zapečaćena" i poslata na vladarski sto. Svaki sluga je bio spreman da da svoj život da zaštiti sultana od izdaje njegove pratnje. Istovremeno, niko nije bio posebno zabrinut za hranu njegovih žena...
3. Svadbene svečanosti kao oruđe poniženja
Žene iz sultanovog harema, posle 9 godina života u palati, mogle su da se prijave za... brak. Ali mogli su se venčati, naravno, ne za sultana, već za nekog drugog čoveka, često bliskog palati. To se ticalo onih dama koje nisu postale majke sultanove dece i nisu mu bile interesantne kao partnerke.
Svuda piše da je takav poklon (žena iz sultanovog harema) bio poželjan za bilo koju temu. Međutim, dešavale su se neprijatne situacije... Tradicionalno, mladoženja nije video mladu pre venčanja, pa je stoga, ako je bio razočaran njenim izgledom, mogao da je odbije. I to odmah na venčanju!
Za devojku je to značilo sramotu za ceo život. Odbijanje je javno izrečeno, a mogla je biti poslata u udaljeni deo harema ili čak proterana. Uostalom, ovi nesrećnici nisu imali kuda. Samo se vratite u harem, gde ih je čekalo podsmeh.
4. Rituali obroka
Jelo je bilo pravi ritual. Jelo u haremu nije samo zadovoljstvo, već i važan element kulture. Žene su jele samo desnom rukom i strogo sa tri prsta, da ne bi umrljale ostale. Ako je neko prekršio ova pravila i, ne daj Bože, jeo levom rukom (to je bilo za "nečista dela"), to se smatralo grubim kršenjem bontona. Za ovo bi telad mogla da kazni svoje "potčinjene".
5. Kazna utapanjem
Najsurovija kazna za krive žene harema bilo je utapanje. Žene optužene za izdaju ili drugi teški zločin stavljene su u vreće i udavljene u Bosforu.
Ova praksa je služila ne samo kao kazna, već i kao upozorenje drugim stanovnicima harema. Mnogi su se plašili čak i nagoveštaja kršenja pravila, plašeći se da će biti kažnjeni na tako strog način.
Postoje podaci da je sultan Ibrahim I naredio da se utopi čitav njegov harem, koji se sastojao od 280 žena, jer je jedna od njih optužena za izdaju! Naravno, ovo može biti legenda, ali ipak.
6. Neobična zabava
Obične žene u haremu nisu mogle da prisustvuju velikim proslavama, kao što je obrezivanje šehzade ili venčanje sultanove ćerke. Njihovi praznici su uvek bili skriveni od pogleda, a njihova uloga se svodila na zabavu sultana.
U "Veličanstvenom veku" nam je pokazano da su žene na praznicima samo plesale i svirale muzičke instrumente, ali su mnogi osmanski sultani žudeli za sofisticiranijom zabavom. Shvativši da sve ove žene žele da postanu njegove miljenice, organizovale su im "specijalne testove". Na primer, bili su primorani da skoče do plafona kako bi rukom dodirnuli kristalnu kuglu koja je odatle visila, ili su morali da puze uz balvan od jednog do drugog kraja bazena, a da se ne pokvase. Ili sakupljanje bisera koje su ispustili na dno bazena. Uopšte, ko je u čemu dobar.
7. Život iza rešetaka
Žene harema nisu imale pravo da slobodno napuštaju svoje odaje. Gledali su spoljni svet kroz rešetke prozora ili šetali po ograničenom prostoru palate. Kao i zatvorenici, sve je po režimu.
Za mnoge žene rođene slobodne u neislamskim zemljama, takav zatvor je postao mučenje. Spoljni svet je bio nepristupačan, a njihovi životi su bili usredsređeni na spletke i služenje sultanu.
8. Strogi kodeks oblačenja
Odeća je igrala važnu ulogu u haremu. Svaka boja i stil odeće odražavali su status žene. Sultanovi miljenici nosili su svetlu odeću od skupih tkanina, dok su se mlađi stanovnici harema zadovoljavali skromnim odevnim kombinacijama u izbledelim bojama.
Ako je devojka "nižeg ranga" nosila odeću ili nakit namenjen miljenicama, mogla bi biti kažnjena. Kršenje kodeksa oblačenja je shvaćeno kao izazov uspostavljenoj hijerarhiji.
NE PROPUSTITE
Evo kako je tvrđava Golubac dobila ime
