Ibrahim-paša, veliki vezir Osmanskog carstva i najbliži prijatelj sultana Sulejmana I, jedan je od najkontroverznijih likova u seriji Sulejman Veličanstveni. Njegova sudbina, puna uspona i padova, ne ostavlja publiku ravnodušnom. Međutim, priča o njegovoj deci, kako prikazanoj u seriji, tako i onoj ostavljenoj iza scene, nije bila ništa manje dramatična.
Prema zapletu "Sulejmana Veličanstveng", Ibrahim i njegova supruga Hatidže, sestra sultana Sulejmana, dugo nisu mogli da postanu roditelji. Njihov put do sreće bio je posut trnjem i tragedijama. Hatidžina prva trudnoća završila se pobačajem tokom janjičarske pobune 1525. godine. Ova pobuna, poznata u istoriji kao "pobuna Janberdija Gazali", postala je ozbiljan ispit za mlado Otomansko carstvo i lično za sultanovu porodicu.
Ibrahimov i Hatidžin drugi pokušaj da postanu roditelji takođe se završio tragedijom. Dete je rođeno živo, ali je ubrzo umrlo usled nesreće: umorna Hatidže je slučajno zgnječila bebu dojkom u snu i ona se ugušila. Takvi slučajevi, nažalost, nisu bili retki u onim danima kada medicina još nije mogla da spreči sindrom iznenadne smrti odojčadi.
Tek u trećem pokušaju Ibrahim je uspeo da postane otac. Par je imao blizance: devojčicu Khurijikhan Sultana i dečaka Osmana. Rođenje blizanaca u 16. veku smatralo se retkim i srećnim događajem. Deca su rođena oko 1528. godine, kada je Ibrahim bio na vrhuncu moći, pošto je četiri godine obavljao dužnost velikog vezira.
Tajna ćerka: Neočekivani preokret u Ibrahimovoj sudbini
Međutim, priča o Ibrahim-pašinom očinstvu se tu ne završava. Prema zapletu serije, veliki vezir je imao još jednu ćerku, rođenu van braka. Detetova majka bila je Nigar-Khatun, Ibrahimova tajna ljubavnica. Rođenje vanbračne ćerke dogodilo se ubrzo nakon rođenja blizanaca, oko 1529. godine.
Kada je Hatidže Sultan saznala za izdaju svog muža, bila je besna i u početku je želela da oduzme život i sluškinji i svom detetu. Međutim, u poslednjem trenutku sultanova sestra je pokazala milost. Devojčica, po rođenju nazvana Kader, proglašena je mrtvom, ali je u stvari tajno data dadilji na podizanje.
Kaderino postojanje je ostalo tajna sve dok Hurem Sultan, Ibrahim-pašina glavna suparnica na dvoru, slučajno nije saznala za nju. Aleksandra Anastasija Lisovska počela je da ucenjuje velikog vezira, preteći da će otkriti njegovu tajnu. To je primoralo Ibrahima da se ponovo spoji sa svojom ćerkom i čak dozvoli Nigar da je vidi, iako su do tada njegova osećanja prema bivšoj ljubavnici već izbledela.
Sudbina dece nakon pogubljenja Ibrahima: između fikcije i stvarnosti
Ibrahimova sreća bila je kratkog veka. Godine 1536, posle 13 godina službe velikog vezira, pogubljen je po naređenju sultana Sulejmana. Ovaj događaj je imao ogroman uticaj na sudbinu njegove dece.
Prema zapletu serije, nakon Ibrahimove smrti, njegova vanbračna ćerka Kader, koja je dobila srednje ime Esmanur, poslata je pašinim rođacima u Pargu, grad u severozapadnoj Grčkoj, odakle je Ibrahim bio. Odatle je porodica pobegla u nepoznatom pravcu, plašeći se progona od strane neprijatelja pokojnog vezira. Esmanurova dalja sudbina ostaje misterija, što daje prostor za maštu ljubiteljima serije koji više vole da veruju u srećan ishod za devojku.
Što se tiče Ibrahimove zakonite dece, njihova sudbina u seriji je samo delimično prikazana. Khurijikhan Sultan se pojavljuje kao odrasla osoba u četvrtoj sezoni serije. Njena priča nije ništa manje tragična od priče njenih roditelja, što priči dodaje dramatičnost.
Sudbina Osmana, Khurijikhanovog brata blizanca, ostaje iza kulisa. U seriji se pominje da je i decu Ibrahima i Hatidžu odgajala njihova tetka Bejhan Sultan, još jedna sestra sultana Sulejmana. Postoji teorija da je Osman, sazrevši, odbio da se vrati na dvor svog strica Sulejmana, koga je okrivio za smrt svojih roditelja. Međutim, ova verzija je samo pretpostavka kreatora serije i nema istorijsku potvrdu.
NE PROPUSTITE
Istorijska istina: Razotkrivanje mitova o "Sulejmanu Veličanstvenom"
Važno je napomenuti da je priča vezana za decu Ibrahim-paše u Sulejmanu Veličanstvenom delo fikcije. U stvarnosti, Ibrahim-paša i Hatidže Sultan nikada nisu bili supružnici i nisu imali zajedničku decu. Ovo je jedno od mnogih odstupanja od istorijske istine koje su napravili kreatori serije radi dramatičnog efekta.
Istorijski izvori govore da je Ibrahim-paša zaista bio oženjen, ali njegova žena nije bila sultanova sestra, već ćerka velikog vezira Iskender-paše. Ovaj brak je sklopljen 1524. godine, ubrzo nakon što je Ibrahim preuzeo dužnost velikog vezira. O deci iz ovog braka nisu sačuvani pouzdani podaci.
Što se tiče Hatidže Sultan, ona je bila udata za Iskender pašu, a potom za Čoban Mustafa pašu. Iz drugog braka imala je petoro dece, ali nijedno od njih nije se zvalo Khurijikhan ili Osman.
Međutim, izmišljena priča o Ibrahim-pašinoj deci u Sulejmanu Veličanstvenom pokreće važne teme specifične za osmansko društvo iz 16. veka. Odražava složenost porodičnih odnosa u sultanovoj palati, važnost rađanja za visoke zvaničnike i tragične posledice političkih intriga za nevinu decu.
Nasleđe Ibrahim-paše: stvarnost protiv fikcije
Uprkos nedostatku istorijskih dokaza o deci Ibrahim-paše, njegov uticaj na osmansku istoriju bio je ogroman. Služeći kao veliki vezir od 1523. do 1536. godine, igrao je ključnu ulogu u oblikovanju spoljne i unutrašnje politike Osmanskog carstva tokom njegovog procvata.
Ibrahim-paša je vodio velike vojne kampanje, uključujući osvajanje Rodosa 1522. i gušenje Ahmed-pašine pobune u Egiptu 1524. godine. Takođe je igrao važnu ulogu u pregovorima sa evropskim silama, posebno sa Francuskom, zaključivši važan trgovinski sporazum 1536. godine poznat kao "kapitulacije".
Tragična sudbina Ibrahim-paše, njegov brzi uspon i ništa manje brz pad, postali su simbol prevrtljivosti sreće na osmanskom dvoru. Njegova priča poslužila je kao upozorenje narednim generacijama otomanskih zvaničnika o opasnostima preteranog uzvišenja i blizine sultanu.
Iako pravi Ibrahim-paša možda nije ostavio nijednog naslednika, njegov uticaj na osmansku istoriju i kulturu pokazao se trajnim. Njegova slika, mnogo puta reinterpretirana u književnosti, umetnosti i, konačno, u modernoj popularnoj kulturi, nastavlja da inspiriše i intrigira ljude skoro pet vekova nakon njegove smrti.
NE PROPUSTITE
Srpkinja za Kurir iz pakla u Americi: Samo razmišljam da li sam ja sledeća
