Selim II je rođen 28. maja 1524. godine u Istanbulu i vremenom je postao jedan od najzanimljivijih sultana. Bio je sin Sulejmana I i njegove konkubine i kasnije žene Hurem, takođe poznate kao Rokselana.
Hurem, koja je ušla u harem otprilike u vreme kada je Sulejman postao sultan 1520. godine, bila je u intenzivnom rivalstvu sa Mahidevran, Sulejmanovom glavnom konkubinom. Važnost konkubine u haremu često je bila određena time da li je rodila sultanovu decu ili ne. Kada je ovo rivalstvo počelo, Mahidevran je imala veći rang delimično zato što je bila majka Sulejmanovog sina Mustafe. Ali sada sa Selimovim rođenjem, Hurem je bila majka dva princa, što je signaliziralo da se uzdiže iznad svog glavnog neprijatelja.
Iako je njegovo rođenje bilo poklon njegovoj majci, većina ga ne bi smatrala mogućim kandidatom za tron. Na kraju krajeva, pričalo se da ima problema sa pićem, toliko da su ga mnogi prozvali Selim Pijanica. Njegov otac, njegova majka i mnogi moćni ljudi na sudu bili su dobro svesni ove slabosti, međutim Selim je ipak došao na vlast.
Poslušni sin
Njegova braća Mehmed i Džihangir razboleli su se i umrli. Ambicije šehzade odnosno prinčeva Mustafe i Bajazita, koji su ustali protiv svog oca, koštale su ih života. Princ Selim ostao je najdostojniji kandidat za presto. Strpljenje je najdragocenija vrlina državnika, govorio je. I sam sultan Sulejman je bio naklonjen tome da ga Selim nasledi na prestolu jer je bio poslušan sin. Sa ocem je retko učestvovao u vojnim pohodima. Svoju veštinu pokazao je kao guverner u Manisi, Kutahiji i Karamanu. Kada je sultan Sulejman I otišao u pohod na Iran, kao regenta je ostavio Selima.
Naglo preuzeo vladarsku poziciju
Pošto je Sulejman umro na ratištu, od Selima je zahtevano da požuri i nasledi oca što je pre moguće. Selim II je ustoličen u Beogradu 1566. godine. Sultan Selim II je vlast prepustio svojim vezirima, najviše svom zetu Mehmed-paši Skoloviću. Tako organizovana, vladavina sultana Selima II bila je jedna od boljih u istoriji Osmanskog carstva. Tunis je otet od Španaca, a otpor Zaidija u Jemenu je slomljen, pa je tu konsolidovana osmanska dominacija.
Na zahtev astrahanskog sultana za pomoć, 1569. godine je pokrenut Rusko-turski rat, ili Don-Volga-Astrahanski pohod. U njegovo vreme pokrenut je projekat povezivanja Crnog i Kaspijskog mora otvaranjem kanala na mestu gde reka Volga koja se uliva u Kaspijsko more i reka Don koja se uliva u Azovsko more dolaze veoma blizu jedna drugoj.
Krimski kan Devlet I Girej, kome je sultan Selim II poslao pomoć, upao je u Moskvu i naterao Ruse na mir čime je sprečio da Azija padne u njihove, ali i ruke drugih kolonijalista.
Slaba ličnost
Sultan Selim II je sklopio mir sa Iranom, Austrijom i Mlečanima. Bio je prvi sultan koji nije krenuo u pohod nakon što je stupio na presto. Jedan od razloga je taj što su skoro sve kampanje u njegovo vreme bile pomorske ekspedicije, a sultani nisu pratili mornaricu. Zbog toga je u javnosti i istoričarima ostao poznat kao slaba ličnost.
Osvajanje Kipra kao san
Retko se mešao u odluke Vlade, ali u jednoj mu je bilo važno da učestvuje, onoj o osvajanju Kipra u julu 1571. godine. Kipar su zauzeli muslimani za vreme vladavine kalifa Muavije u sedmom veku, a tetka proroka Muhameda Um Hiram bint Milhan, stradala je na ostrvu. Međutim, Kipar je kasnije izgubljen, što je postalo osnova legitimiteta za Osmanlije da ga osvoje.
Osim toga, Mlečani, vlasnici ostrva, ugrožavali su osmansku bezbednost u Sredozemnom moru. Pošto je osvajanje ostrva bilo veoma teško, Carsko veće bilo je protiv pokretanja rata.
Priča kaže da je sultan Selim II sanjao kako mu je prorok Muhamed najavio da će osvojiti Kipar i da želi da on tamo u znak zahvalnosti sagradi džamiju. Posle sna koji se ponavljao, sultan je insistirao da se ekspedicija pošalje na ostrvo. Kao rezultat ove aktivnosti, formirana je nova mornarica. Suprotno strahovima, ostrvo je osvojeno za kratko vreme. Selim II je u čast pobede naručio izgradnju džamije Selimije u Nikoziji, navodi nationalgeographic.rs.
Bolje Turčin nego katolik
Kada je 1567. godine u Holandiji počela pobuna protiv Španije, vođa pobune Vilijam Oranski je zatražio pomoć od sultana Selima II. Sultan je obećao da će pomoći "neprijatelju svog neprijatelja", ali zbog poraza od Lepanta, nije stigao u pomoć. U to vreme u Holandiji je bio popularan slogan "Liever Turks dan Paaps" ("Radije bih bio Turčin nego katolik"). Neki Holanđani su čak i na svoje kape zašivali medaljone u obliku polumeseca sa ovim sloganom.
Osmanska mornarica je 7. oktobra 1571. godine prvi put doživela poraz protiv savezničkih mornarica Papske Države, Malte, Venecije i Španije. Izgubljena su ukupno 152 broda, a stradao je i veliki admiral. Sultan je bio veoma uznemiren i naredio je obnovu mornarice.
Mukotrpnim radom koji je trajao tokom čitave zime stvorena je mornarica od 200 brodova. Jozef fon Hamer-Purgstal to pripisuje ekonomskoj i tehničkoj superiornosti Osmanlija.
Dobro obrazovanje
Kao i svi sinovi Sulejmana Veličanstvenog, i Selim II je imao odlično obrazovanje i vojnu obuku i bio je jedan od najvećih intelektualaca svog vremena. Cenio je učenjake i bio je pobožan. Pisao je i poeziju pod pseudonimom Selimi.
Za vreme njegove vladavine zabrana otvaranje kafana u naseljima u kojima je većinski živelo muslimansko stanovništvo bila je ukinuta, a nemuslimani su mogli da kupuju, prodaju i piju vino u islamskoj državi ako im religija to dozvoljava. Od njih je vlast ubirala poreze i obogatila državnu kasu. Muslimanima je bio zabranjen ulazak u ove kafane, ali je zbog ove odluke Selim II u istoriji ostao upamćen kao sultan koji je voleo alkohol. Nazivali su ga Selim Pijanica.
Šta je sve sagradio?
Sultan Selim II naručivao je gradnju džamija, medresa i narodnih kuhinja širom zemlje. Kupola džamije Selimije, koju je osmanski arhitekta Mimar Sinan sagradio u Jedrenu i proglasio "svojim remek-delom", bila je veća i od Aja Sofije. Velika džamija Aja Sofija do danas je opstala zahvaljujući potpornim zidovima koje je Selim II naručio, a dao je i da se uz nju sagrade i medresa i dva elegantna minareta.
Naručio je popravku puteva Meke i ukrašavanje Kabe mermernim kupolama. Među njegovim drugim dobrotvornim organizacijama su džamija Selimije i loža Aziz Efendi u Lefkoši, kula luke Navarin i Velika džamija u Antakiji.
Osnovao je grad Karapinar u Konji gde je sagradio džamiju i kompleks. Popravio je požarom uništenu palatu Topkapi. U njegovo vreme postalo je uobičajeno da se za vreme Ramazana i drugih svetih noći uljanicama mahia kiti džamija.
Smrt sina ga je dotukla
Smrt šeika Al-Islama Ebusuda Efendije u avgustu 1574. godine, mnogo je pogodila sultana. Već tužan zbog smrti sina dve godine ranije, ova vest ga je dotukla. Povukao u sebe i posvetio se bogosluženju. Tokom obilaska obnovljenih soba i kupatila Topkapi palate nakon požara, sultan se okliznuo i pao na mermerni pod. Udarac glavom izazvao je krvarenje u mozgu od kog je preminuo.
Kada je umro 1574, imao je 50 godina u istom dobu kao i njegov deda, sultan Selim I, čije ime je nosio. Pored toga, obojica su vladali osam godina. Sahranjen je u grobnici koju je izgradio Mimar Sinan u dvorištu Aja Sofije.
Imao je nekoliko žena, a omiljena mu je bila Nurbanu. A iza sebe je ostavio osam sinova: Murata, Mehmeda, Aliju, Sulejmana, Mustafu, Džihangira, Abdulaha i Osmana i četiri ćerke: Esmehan, Gevherhan, Fatmu i Šah. Potomci Esmahanine dece koju je imala sa Mehmed-pašom Sokolovićem i Pijale-pašom preživeli su do danas.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
