Albert Ajnštajn je umro 18. aprila 1955. godine u Prinstonskoj bolnici u Nju Džerziju, u snu, a uzrok smrti bilo je unutrašnje krvarenje.
Iako je zabranio da se vrše istraživanja na njegovom telu posle njegove smrti njegov mozak je decenijama ispitivan. Doktor Tomas Harvi koji je vršio autopsiju doslovno je ukrao Ajnštajnov mozak, bez odobrenja njegove porodice.
Otkriveno je da njegov temeni operkulum region nedostaje i da je, umesto toga, njegov donji parijetalni režanj 15 odsto veći nego što je normalno. Donji parijetalni režanj je odgovoran za matematičko mišljenje, vizuelnu spoznaju prostora, i slikovito prikazivanje pokreta.
Jedan od najpopularnijih svetskih naučnika, rođen je 14. marta 1879. godine u Ulmu. Iako zapamćen kao veliki genije u njegovom ranom detinjstvu nije bilo pokazatelja da je Ajnštajn napredniji od druge dece, čak su članovi njegove porodice mislili da on prilično zaostaje za drugom decom jer nije progovorio sve do svoje treće godine.
I sam Ajnštajn je kasnje rekao da je do svoje devete godine jako retko pričao. Navodno su ga roditelji prvi put čuli da govori za vreme jedne porodične večere kad je iznenada rekao: „Ova supa je previše vruća“, a kada su ga pitali zašto je ćutao sve do tog trenutka, on je rekao: „Do sada je sve bilo u redu.“
Ajnštajnov prvi kontakt sa fizikom dogodio se kad mu je otac jednom prilikom pokazao mali džepni kompas. Mali Ajnštajn je tada video da nešto nevidljivo pokreće iglu kompasa. On je ovo iskustvo kasnije okarakterisao kao najveće otkrovenje u njegovom životu.
Iako je bio Jevrejin, Ajnštajn je išao u katoličku školu. Tokom školovanja je bio problematičan učenik, nastavnici su za njega govorili da je drzak, bezobrazan i lenj. Bio je odličan iz matematike i fizike, ali je imao velikih problema sa predmetima poput istorije i geografije.
Sa 16 godina je pokušao da upiše Savezni politehnički institut u Cirihu, ali nije uspeo da položi prijemni ispit zbog loše urađenih testova iz botanike i jezika. Srednju školu je završio 1896. godine u švajcarskom gradu Arau i nakon toga je uspeo da položi prijemni ispit za politehnički instut gde je i upoznao svoju buduću ženu i saradnicu Milevu Marić koja je bila jedina studentkinja u to vreme i tek druga žena koja je ikada završila studije na Katedri za matematiku i fiziku.
Njihova veza započela je kada je on imao 19, a ona 23 godine, bili su zaljubljeni do ušiju jedan u drugo, ali ova ljubav nije naišla na odobravanje od strane njegovih roditelja. Ajnštajnova majka je verovala da će njen sin uništiti svoju budućnost, čak ga je upozoravala da će ako Mileva zatrudni, biti katastrofa, tih dana je trudnoća pre braka bila ogroman skandal, koji se ovom paru i dogodio.
Naime, prvo dete Mileve Marić i Alberta Ajnštajna rođeno je u vanbračnoj zajednici 1902. godine, bila je to devojčica po imenu Liserl. Mileva se vratila u Srbiju da se porodi i bila je razdvojena od voljenog koji nikada nije upoznao svoju ćerku što saznajemo iz njihovih pisama. Devojčicu je Mileva ostavila kod rođaka u Novom Sadu kada se vratila u Cirih i gubi joj se svaki trag nakon dve godine nakon što se zarazila šarlahom.
Do danas ostaje nepoznato šta se dogodilo sa njihovom ćerkom, da li je umrla nakon te dve godine ili je ostavljena da se Milevina rodbina stara o njoj obzirom da je rođena u vanbračnoj zajednici.
1903. se konačno venčavaju i nakon godinu dana dobijaju sina Hansa Alberta, a 1910. još jednog dečaka po imenu Eduard. Eduardovo rano detinjstvo bilo je teško, zdravlje mu je bilo narušeno, često je bio teško bolestan i u krevetu provodio čitave nedelje. Uprkos tome, postao je odličan đak i posebno se zanimao za slikarstvo, pisanje poezije i sviranje klavira.
Eduard Ajnštajn je sanjao da postane psihijatar i zanimale su ga teorije Sigmunda Frojda. Studirao je medicinu kad je 1932. godine morao da bude hospitalizovan u jednoj psihijatrijskoj klinici u Švajcarskoj. Godine 1933, kad je imao 22 godine, postavljena mu je dijagnoza šizofrenije. To je duboko pogodilo Ajnštajna.
„Prefinjeniji od mojih sinova, onaj kojeg sam smatrao istinskim naslednikom svoje prirode, razboleo se od neizlečive mentalne bolesti", glasi jedno od Ajnštajnovih pisama.
Kako se fizičar sve više udubljivao u svoj naučni rad, njegova veza sa Milevom se dramatično pogoršavala. Da sve bude gore, upustio se u ljubavnu vezu sa rođakom prvog kolena Elsom. On je Elzi često pisao kako se oseća kao da je Mileva njegov radnik kojeg on ne može da otpusti. Zanimljivo je da mu je Elza bila rođaka i sa očeve i sa majčine strane.
Porodica je 1914. godine živela u Berlinu, ali je bračna ozlojeđenost, uglavnom zahvaljujući Ajnštajnovom stalnom prezrivom odnosu prema Milevi, navelo njegovu ženu da se vrati u Švajcarsku sa decom. Oni su se razveli 1919. godine, ali je razdvojenost od dece teško padala Ajnštajnu, tako da je ulagao veliki napor da održi bliski odnos s obojicom dečaka.
U novembru 1915. godine Ajnštajn je na Pruskoj akademiji nauka predstavio svoju najpoznatiju teoriju – Opštu teoriju relativnosti. Iako je ovo njegova najpoznatija teorija, on je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za njegovo objašnjenje fotoelektričkog efekta, jer su za to postojali čvrsti dokazi, dok je Opšta teorija relativnosti još uvek bila predmet sporenja.
Kada su nacisti 1933. godine doneli „Zakon o restauraciji civilne službe“ koji je primoravao sve jevrejske profesore da napuste svoj posao, Ajnštajn je bio gostujući predavač na Prinstonskom univerzitetu i zbog situacije u Nemačkoj je odlučio da ostane u Americi, a američko državljanstvo je dobio 1940. godine.
Njegov drugi sin nije mogao da emigrira u Ameriku zbog mentalne bolesti i ostao je u Cirihu do smrti gde mu je negovateljica bila majka Mileva Marić, a nakon što je 1948. godine umrla, Eduardo je ostatak svog života proveo u mentalnoj instituciji.
Dok mu se prvi sin pridružio u SAD-u 1938. godine gde je radio kao profesor na hidrauličkom inženjerstvu na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, oženio se sa filološkinjom Fridom Kneht sa kojom je dobio troje dece.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
