Prošlo je 30 godina od kako je otkriveno da se u kući Rozmari i Freda Vesta kriju ljudski ostaci. Istraga će pokazati da se pakao nalazi na zemlji i to u porodičnoj kući Vestovih. Malo kome je bilo lako da "svari" činjenicu kako je bračni par ubijao iz hobija.
Rozmar Vest je serijski ubica iz Engleske koja je uz pomoć svog muža Freda Vesta usmrtila najmanje 9 devojaka i žena, nakon brutalnog zlostavljanja. Među njenim žrtvama je i Fredova ćerka, osmogodišnja Šarmejn, kao i zajednička ćerka Heder. Sva ubistva su se dešavala u njihovoj porodičnoj kući, dok su to gledala njihova deca.
Rozmari je i sama u detinjstvu trpela seksualno nasilje, da bi sa 8 godina počela da seksualno eksperimentiše sama sa sobom. Kasnije je zlostavljala svoju braću, a imala je 12 godina kada je silovala jednog od njih.
U 15oj godini je na autobuskoj stanici srela Freda koji je čekao svoju ćerku Šermejn kojoj je bio očuh.
Nakon što su se upoznali, ubrzo su se uzeli i počeli da žive zajedno. Sa njim je Rozmari dostigla vrhunac svoje seksualne devijacije inspirisane nasiljem.
Fred je ubrzo završio u zatvoru, a Rozmari je ostala sama sa dve obaveze u obliku dve polućerke Freda Vesta: Šarmejn i Ana Mari.
Rozmari ih je iz dna duše mrzela. Šarmejn je tokom leta 1971. godine konstanto nestajala iz kuće. Kada god bi je pitali gde je dete, ona je odgovarala:
"Otišla je da živi sa svojom majkom i daleko joj lepa kuća!"
Kako je vreme odmicalo i biološka majka deteta Rena Vest počela da je traži, potom je i ona nestala.
Dok joj je muž služio kaznu u zatvoru, Rozmari je počela da se bavi prostitucijom. Što je Fred, nakon što je izašao, prihvatio i uživao u tome da je posmatra.
Iz svoje male kućice u Gločesteru Fred i Rozmari su započeli orgiju sadizma, ubijanja i devijacije svakakvih vrsta. Pozivali su u svoju kuću beskućnike i prolaznike, izdavali sobe i nudili prevoz auto-stoperkama i ranjivim ženama noću na ulicama Gločestera.
Kada bi kročili u njihova kola ili kuću, nikada ih više ne bi videli...
Kuća strave
To je ime koje bi jedino bilo adekvatno onome gde su oni živeli. Posebno za njihovu decu, ćerke i sinove, koje je čekala ista sudbina prebijanja, mučenja i silovanja.
Ana Mari, polućerka Freda i Rozmari Vest ovako je jednom prilikom rekla: "Ljudi mi govore da sam srećna što sam živa, ali želela bih da sam umrla. I dalje mogu da osetim taj strah. Da osetim bol. U glavi se očas posla vratim u to vreme, opet."
I Mae i Mari su više puta silovane od strane svog oca, zatim od ljudi koji bi plaćali Fredu za seks sa njima pa čak i od strane njihovog rođenog ujaka. Ana Mari je i zatrudnela.
Cela kuća, a posebno podrum, bila je privatna jazbina za mučenje i groblje njihovih žrtava. Kada je podrum ispunjen, ostaci Rozmarinih žrtava su zakopavani iza kuće.
Čitavi horor ciklus seksa, prostitucije, krvi, sadizma i smrti trajao je godinama. Sve do juna 1987, kada je Heder, najstarije dete para, nestalo.
Rozmari je insistirala da njena 16-godišnja ćerka nije nestala, već je odlučila da ode jer je bila lezbejka i želela je svoj život.
Međutim, jedne pijane večeri Heder i Fred su krenuli da se dobacuju tamnim humorom pred svojom decom. Kada je Fred rekao da deca moraju da slušaju roditelje jer će da "zaglave iza kuće", deca su razumela poruku.
Sve je krenulo strmoglavo da se odvija kada je i odsek za zaštitu dece počeo da vrši istragu zbog izjave dece porodice Vest da neke stvari neće da rade da ne bi "završili kao Heder".
Fred Vest je na ovaj način obisao ubistvo ćerke Heder Vest 1994. godine:
"Heder, Heder je meni bila sve. Elem, posle određenog vremena sam se sabrao i prihvatio stanje. Prva stvar koja mi je pala na pamet nakon toga je bila, JA, ja ću morati ovo da preuzmem na sebe. Da sredim sve. Što i jesam učinio. Sva ta sranja i prljavštinu sam očistio. Sva Rozmarina sranja, sve. Pitao sam je, rekao sam joj moraš mi reći šta se dogodilo. Rozmari mi je samo rekla da je Heder isečena. Nikada se nisam osetio tako bolesno kao u tom trenu, posle nekoliko minuta sakupio sam snagu da progovorim. Pitao sam je na šta misli i zašto je Heder isečena za ime sveta? Ona mi je odgovorila samo: Jer nije mogla da stane u kantu. Svoju rođenu ćerku je iskasapila i stavila u KANTU."
Tek 1994. godine sumnja je dovoljno narasla da je policija uključena. Ubrzo je istraga stigla do bašte, zadnjeg dvorišta, poda u kupatilu gde su otkrili tela Heder sa još 8 devojaka, kao i tela Šarmejn i njene majke Rene. Do ovog trena njih dvoje su slobodno živeli svoj krvavi pir preko 25 godina.
Skoro sve žrtve su i dalje imale na sebi veze i poveze kojima su bile vezane, kao i najrazličitije oblike pomagala kojima im je ometano disanje kroz usnu šupljinu. Jedan leš je kompletno bio umotan u izolir-traku i kao takav mumificiran. Imao je samo jednu rupu na nozdrvi kroz koju je provučena cevčica, kako bi žrtva ostala što duže u agoniji kada je zakopana.
Ostali leševi su bili iskasapljeni na delove, mnogi bez glave, sa izvučenim iznutricama. Jedan je čak bio i skalpiran.
Fred je prihvatio svu krivicu odmah, dok se Rozmari pravila glupa i krivila svoju decu kada su svedočila protiv nje. Međutim, dokazi su uskoro počeli nezaustavljivo da se gomilaju i sav užas i jeza četvrt veka dela je počela da izlazi na površinu.
Fred je dobio doživotnu odmah, ali je izbegao da je služi samoubistvom. Za sobom je ostavio zapis na zidu samice:
"Fredi, koljač iz Gločestera".
A Rozmari? Kažu da ona živi svoj najbolji život upravo u zatvoru. Pričaju da su njene lezbejske sklonosti došle do izražaja, da je sklopila nekoliko veza u zatvoru. Uređuje svoju ćeliju onako kako želi, ima hranu svaki dan i druži se sa ostalim zatvorenicama. Nikad nije pokazala kajanje za ubistva koja je počinila.
Šta se desilo sa preživelom decom Freda i Rozmari Vest?
Heder je sahranjena na lokalnom groblju uz nadgrobni spomenik na kojem samo piše "Heder". Njene sestre i brat nisu želele da je "vežu" za prezime njihovih roditelja.
Bari Vest je oko tri decenije pokušavao da pobegne od duhova iz detinjstva. Kao školarac dobio je novi identitet, preselio se u drugi deo zemlje, ali nije mogao da zaboravi noćnu moru kroz koju je prošao kada je odrastao.
Umro je nedavno od predoziranja. Imao je 40 godina, ni do kraja nije uspeo da zaboravi šta se desilo u ulici Gločester.
Komšije su često čule malenog Barija kako viče iz kuće "prestani tata", ali nisu mogle ni da zamisle da je jedan otac deci puštao video na kojem njihova majka ima seks sa potpunim neznancem. Bila je to kuća u kojoj je razvrat i seksualno zlostavljanje bilo svakodnevnica.
En Mari Vest, Fredova ćerka iz prvog braka bila je zlostavljana nekoliko godina od strane svog oca, da bi zatrudnela u dobi od 15 godina. Iako je pobegla iz kuće strave i užasa, kako bi izbegla smrt njene polusestre Heder, En Mari nije mogla da pobegne od užasa.
Kada je policija ušla u dom Vestovih, tamo je zatekla Taru, Luiz, Rozmari Džunior i Lusijanu koje su odvedene u socijalnu službu.
Kuća Vestovih nije bila samo opasna za njihovu decu, već i za dadilje koje su dolazile da "čuvaju" njihovu decu i nikad više nisu viđene žive.
Sve te nesrećne devojke koje su ili došle u kuću Vestovih nakon što su se javile na oglas za dadilju, ili nakon što su ušle u Fredova kola kako bi ih "prevezao", završile su tako što su bile maltretirane, seksualno zlostavljanje, a potom iskasapljene.
Fred i Rozmari su uživali u nastranom seksu i nikad to nisu krili od svoje dece. Po kući su ostavljali seksualna pomagala, da bi nastran video materijal stalno puštali deci na TV.
"Moja braća i sestre i ja smo svi poverovali da, koliko god čudne i uznemirujuće stvari bile unutar četiri zida naše kuće, moramo da se držimo zajedno", rekla je jedna od sestara, Mej, žena koja danas ima 51. godinu i dvoje dece.
"Senke prošlosti ostaju. Teško mi je da poverujem da neki ljudi veruju kako smo mi deca verovali da je ponašanje naših roditelja normalno. To je tako daleko od istine. Mi smo znali koliko su oni nastrani," ispričala je ona.
Tara, koja je Rozmarina vanbračna ćerka, začeta sa jednim od klijenata odselila se u drugu državu, promenila ime i započela novi život.
"Mrzim da pokazujem svoju nežnu stranu. Nikome, nikad nisam rekla "volim te"", priznala je ona 1999. godine. Kaže da se redovno čuje sa sestrama i braćom iako su rasuti po svetu.
"Ne pričamo o tužnim stvarima, trudimo se da pamtimo dobra vremena," kaže ona.
Lusijana, jedna od sestara, danas ima 46 godina i radi kao terapeut.
I dok svi pokušavaju da zaborave detinjstvo i činjenicu da su potomci najsurovijeg i najbolesnijeg para ubica iz Engleske, ipak jednom od njih to nije pošlo za rukom. Njihv brat Beri se ubio, jer su sećanja bila preteška.
(Stil/Dailymail)
