Džema Rekles je tog sudbonosnog dana pokupila svog trogodišnjeg sina, Vilijama, iz vrtića, ali odmah je primetila da nešto nije u redu. Vilijam je bio letargičan i nije se ponašao kao obično. Tokom narednih dana, simptomi su postajali očigledni: povišena temperatura, osip i opšta slabost – sve su to karakteristični znakovi virusne infekcije.
Međutim, za samo nekoliko noći, situacija se dramatično promenila. Vilijam je postao sve lošiji, a Džema se našla u zastrašujućem položaju dok je svojevoljnoj bolnici molila lekare da spasu život svog deteta. Tada su stručnjaci otkrili zastrašujuću istinu – Vilijam nije patio samo od običnog virusa, već je bolovao od sepse, ozbiljne infekcije koja može brzo postati smrtonosna.
"Bio je malo iscrpljen. Mislila sam da je umoran i da je možda pokupio prehladu. Preko vikenda se generalno nije osećao dobro, bio je bolestan, imao temperaturu. U ponedeljak ujutru još uvek je bio loše i imao je osip pa smo ga odveli kod lekara opšte prakse, koji je rekao da ima virus", rekla je njegova majka.
Stanje se rapidno pogoršavalo: srce mu je stalo, jedno plućno krilo se urušilo, a bubrezi su stali sa radom. Očajnički borba za život dovela je do odluke da se amputiraju obe noge kako bi se zaustavilo širenje infekcije. Džema je prisustvovala bolnoj dilemi u kojoj su se, kao roditelji, suočavali sa izborom da njihov sin preživi bez udova ili izgubi bitku protiv bolesti.
Za Džemu, ta trenutna odluka podsetila ju je na dan kada je prvi put primetila promene u Vilijamovom ponašanju. Te subote, suočena sa nizom iskušenja koja je iziskivala neizmernu hrabrost i upornost. Njihova porodica se suočavala s nepojmljivom situacijom, a svaki trenutak je bio važan u borbi za spas Vilijamovog života.
Nažalost, sepsa je poznata kao "tihi ubica" zbog svoje sposobnosti da se brzo širi i maskira pod simptomima drugih bolesti. Vilijam je bio u komi, a njegova se situacija činila beznadežnom. Svejedno, uz neverovatne napore lekara i podršku porodice, Vilijam se izborio. Njegova hrabrost i volja za preživljavanjem postali su izvor inspiracije.
Džema i njen suprug Majk su prolazili kroz vrtlog emocija dok su se suočavali s neizvesnošću. Osam dana borbe u bolnici dovelo je do trenutka kada su konačno mogli da povedu Vilijama kući. Ta povratna sreća bila je poput preporoda za celu porodicu, potvrđujući da snaga volje i medicinske stručnosti mogu nadvladati najteže prepreke.
Danas, šest godina kasnije, Vilijam je mladi borac koji hoda s ortopedskim pomagalima. Njegova volja za životom i njegova ambicija da trči pokreću ga napred. Inspirisan paraolimpijcem Ričardom Vajtedom, Vilijam shvata da nema granica onome što može postići sa svojim protetskim nogama.
Ova priča o hrabrosti, izdržljivosti i nadi postala je inspiracija mnogima. Vilijam je postao živopisan dokaz da i usred najmračnijih trenutaka ljudska snaga i ljubav mogu prevazići najveće izazove.
