"Moj dan je počeo tako što sam ustao rano, a onda sam sa suprugom stigao u 7h ujutru kod doktora Smita na kolonoskopiju. Dok je sestra sređivala svu dokumenataciju, čuo sam da doktor uskoro odlazi u penziju, te da se to veče sprema oproštajna žurka za doktora.
Odveden sam u sobu gde je zakazana procedura, a pola sata kasnije sma se probudio dok mi se pomenuti doktor obraćao rečima:
"Doktore Mieckovski, sve je dobro prošlo. Uklonio sam jedan veliki i nekoliko manjih polipa. Nijedan od njih me ne brine. Iz ordinacije će vam javiti kada stignu rezultati ispitivanja."
Zahvalio sam mu se i sa olakšanjem poželeo srećan odlazak u penziju misleći kako ga nikad više neću videti. Laknulo mi je - nema znakova raka.
Supruga i ja smo otišli kući. Osećao sam se dobro pa sam otišao i u kancelariju da uradim par stvari. Oko 14:45 sam imao potrebu da odem u toalet, gde sam primetio par kapljica krvi. Znao sam da je to uobičajeno posle kolonoskopije, pa ništa nisam rekao ženi.
15 minuta kasnije morao sam opet u toalet, ali taj put je bilo mnogo više krvi.
Odmah sam rekao ženi šta se dešava pa sam odlučio da me ona odveze u najbližu bolnicu. Sestra me je odmah smestila u sobu i započela uobičajenu proceduru za prijem. Izmerila mi je pritisak, temperaturu i smireno radila po sobi.
"A kada ćete mi priključiti krv, infuziju?"
"To će odlučiti doktor koji vas pregleda," rekla je ona mirno.
Pogledao sam u kateter u kojem se skupljala krv. Bio sam ubeđen da sam ubrzano gubio krv i da sam do sada izgubio skoro 20% zapremine krvi. Znao sam da sam u nevolji.
"Vi ste doktor Micekovski? " rekao je sarkastično doktor koji je ušao u sobu. Kada je video vrećice pune krvi kako vise sa mene, uopšte nije reagovao. Stalno je gledao u monitor koji je pokazivao normalno otkucavanje srca i normalan pritisak. Po njemu ja sam bio stabilan.
Pokušao sam da mu objasnim da sam još uvek pod lekovima jer sam jutros imao proceduru, te da ubrzano gubim krv nakon procedure. On se nije obazirao na moj unezveren pogled i zastrašeno trabunjanje.
"Sačekaćemo laboratoriju," rekao je mirno.
Da skratim priču, krv sam gubio ubrzano i pošto niko nije reagovao bio sam siguran da ću umreti. U neko doba u sobu je ušla medicinska sestra koja je primetila vrećice pune krvi kako vise sa mene, dok sam ja ležao bled, iscrpljen i već skoro u komi.
Bilo je skoro 23h kada je sestra uzela sve u svoje ruke. Zakačila je čak dve jedinice krvi kako bi me održala u životu. Pozvala je dežurnog doktora i rekla mu: "Lari, moramo da uradimo hitnu kolonoskopiju."
Sat i po nakon ponoći dežurni doktor je uspeo da mi zaustavi krvarenje sa mesta gde je nekad bio polip. Laboratorijsko ispitivanje je kasnije utvrdilo da sam izgubio 50% zapremine krvi.
Već u subotu sam otpušten, ali zbog velikog gubitka krvi moje telo je doživelo šok: srce mi je bilo oštećeno, kako i bubrezi. Moje zdravlje je bilo nepovratno izgubljeno.
Moj doktor je napravio 1 veliku grešku, a ta je- nije slušao svog pacijenta! Verovatno ga je sprečio ego.
Da ne biste doživeli moju sudbinu, ako se nađete u sličnoj situaciji, predlažem da uradite sledeće:
1. Oduprite se vikanju na medicinske sestre ili lekare, jer će odmah da vas smeste u kategoriju "težak pacijent" što bi moglo da pogorša stvari.
2. Ako vas doktor nije adekvatno saslušao, nađite sestru koja bi mogla da vam pomogne.
3. Ako ste veoma bolesni i nalazite se u maloj bolnici, zatražite premeštaj u veću bolnicu u kojoj ćete dobiti adekvatnu negu.
4. Uvek imajte na umu da stažisti i medicinske setre nekad imaju više vremena da vas saslušaju i volje da vam pomognu od prezaposlenih stručnjaka. Stoga zatražite pomoć.
5. Na pregled uvek idite sa suprugom, ili nekim drugim ko bi mogao da smiri situaciju i pomogne vam da se adekvatno izrazite i zatražite pomoć.
6. Pošto većina lekara mora vaš slučaj da "provuče" kroz kompjuter, budite spremni na to da neće imati vremena da vas pogledaju u oči. Stoga vi pričajte šta vas muči kako bi doktor imao uvid u vaš slučaj.
7. Ukoliko osećate jak bol u stomaku, a pri tome doktor ne smatra da vam je potreban, na primer , ultrazvuk. Obavezno potražite još jedno mišljenje ili otiđite privatno na pregled i uradite pomenuti ultrazvuk, ako za njim osećate potrebu.
8. Pronalaženje adekvatnog doktora koji vam odgovara je sve što vam je potrebno za vaše zdravlje. Ako se ne slažete sa vašim lekarom i osećate netrpeljivost, zatražite promenu, odmah.
Svi znamo da su lekari preopterećeni, da je kadra malo a pacijenata mnogo. Stoga uradite sve da naučite kako da se krećete kroz ove nedaće."
* Tekst je prenet sa sajta Huffington post, a napisao ga je doktor Lorens Mieckovski koji se godinama zalaže za reformu zdravstva u Americi.
