Dr Petar Cabunac je specijalista ginekologije i akušerstva na Odeljenju visokorizičnih trudnoća u GAK „Narodni front“ u Beogradu.
Svi znaju da povišen krvni pritisak nije dobar za zdravlje, a u trudnoći može da dovede i do komplikacija sa lošim ishodom po majku i plod. Ponekad se kasno prepozna, jer dugo može da bude bez simptoma. Zato mora na vreme da se ustanovi i leči, a najbolji put da buduće mame očuvaju zdravlje i na svet donesu zdravu bebicu je skrining na težak oblik hipertenzije – preeklampsiju.
Posle skrininga, zajedno sa ginekologom, mnogo toga možete uraditi kako bi se sprečile moguće komplikacije, posebno ako je povišen rizik za njen razvoj.
Visok krvni pritisak može da se javi u bilo kojoj nedelji trudnoće, a preeklampsija se razvija najčešće u drugoj polovini trudnoće. Karakterišu je hipertenzija i prisustvo proteina u urinu, najčešće praćeni otocima. Još uvek se ne zna tačan mehanizam nastanka poremećaja.
Mora brzo da se reaguje
"Nakon postavljanja dijagnoze preeklampsije neophodna je hospitalizacija, a nakon toga preduzimaju se različiti postupci u cilju sprečavanja razvoja komplikacija kod majke i ploda. Neophodno je da se reaguje u što kraćem roku", poruka je budućim majkama, dr Petra Cabunca, specijaliste ginekologije i akušerstva u GAK „Narodni front“ u Beogradu.
Ukoliko se uoči problem, dodatna ispitivanja i praćenja su obavezna.
Skriningom, redovnim kontrolama i sprovođenjem odgovarajućih postupaka, razvoj komplikacija preeklampsije se svodi na najmanju moguću meru.
Koliko su hronični zdravstveni problemi i prethodna stanja značajni faktori rizika?
Pod povećanim rizikom za preeklampsiju su pacijentkinje sa hroničnom hipertenzijom, hipertenzijom u prethodnoj trudnoći, sa hroničnim bubrežnim bolestima, dijabetes melitusom, nekim trombofilijama, autoimunim bolestima... Jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj preeklampsije su patološki protoci kroz materične krvne sudove, koji se određuju u vreme skrininga.
Koje trudnice su najpodložnije PE?
Češće se javlja kod prvorotki, gojaznih i trudnica preko 40 godina, onih kod kojih je razmak između trudnoća duži od 10 godina, kod blizanačkih trudnoća i u slučaju da postoji pozitivna porodična anamneza preeklampsije.
Može li da se spreči oboljevanje?
Nažalost, ne može. Cilj skrininga je pravovremeno otkrivanje preeklampsije i sprečavanje komplikacija. Postupak lečenja takvih trudnica zavisi od težine bolesti i starosti trudnoće.
Vreme i značaj skrininga
Kada je najbolje vreme za skrining?
Prvi skrining se radi u isto vreme kada i rani biohemijski skrining na aneuploidije (Dabl test), a to je između 11. i 14. nedelje trudnoće. Nakon toga ponavlja se još najmanje tri puta tokom trudnoće.
Zašto je značajan?
Već krajem prvog trimestra vrši se prva procena rizika za razvoj PE. Kod trudnica sa povišenim rizikom pravi se plan daljih kontrola i vreme kada će se ponavljati skrining, koji se pravi na osnovu kliničkih protokola i po potrebi koriguje u zavisnosti od kliničke slike.
Koje komplikacije su moguće?
Slabo napredovanje rasta ploda (intrauterusni zastoj u rastu ploda), prevremeni porođaj, komplikacije usled nezrelosti novorođenčeta uzrokovane prevremenim porođajem, prevremeno odlubljivanje posteljice (abrupcija) i smrt ploda u materici najčešće su komplikacije preeklampsije. Smrtni ishod trudnice je najteža komplikacija.
Šta savetujete buduće mame?
Najbolja prevencija je redovna kontrola krvnog pritiska. Trudnice treba da vode računa o ishrani, da smanje unos soli i izbegavaju masnu i začinjenu hranu, kao i alkohol i cigarete, ne samo zbog povišenog krvnog pritiska.
Da li im preporučujete fizičke aktivnosti?
Svaka trudnoća je specifična. Preporučljiva je umerena fizička aktivnost, nakon konsultacije sa ginekologom.
****
Skrining na preeklampsiju se radi nekoliko puta tokom trudnoće. Prvi put u vreme ranog biohemijskog skrininga na aneuploidije (Dabl test), a potom još najmanje tri puta tokom trudnoće.
Pored detaljnog uzimanja anamneze, ultrazvučno se mere doplerski indeksi protoka kroz uterine arterije (materične krvne sudove), meri se srednji arterijski pritisak, visina, težina i određuje se indeks telesne mase (BMI) i utvrđuje postojanje faktora umerenog i/ili visokog rizika. Uzima se uzorak krvi iz koje se određuju hormoni za skrining na preeklampsiju. Svi anamnestički podaci, vrednosti merenja i hormona ubacuju se u poseban softver na osnovu koga se dobija procena individualnog rizika za razvoj preeklampsije.
Specijalisti ginekologije i akušerstva u GAK „Narodni front“ u Beogradu jedini u Srbiji rade skrining na preeklampsiju. Sve trudnice u ranoj trudnoći, u periodu između 11. i 14. nedelje, koje imaju najmanje jedan faktora visokog i/ili dva faktora umerenog rizika, mogu da se jave u GAK „Narodni front“ da se napravi plan daljih kontrola.
Ako osetite vrtoglavicu, bol u gornjem delu stomaka, iznenadno oticanje, glavobolju ili poremećaj vida - odmah se javite svom ginekologu, jer to mogu da budu posledice povišenog krvnog pritiska i mogući znaci različitih komplikacija, pa i preeklampsije.
Faktori visokog rizika : Preeklampsija u prethodnoj trudnoći, naročito rano nastala i sa lošim ishodom; Višeplodna trudnoća; Hronična hipertenzija; Dijabetes mellitus tip 1 i 2; Bolesti bubrega; Autoimune bolesti (APL - antifosfolipidni sindrom, SLE - sistemski lupus eritematosus).
Faktori umerenog rizika: Nuliparitet; Gojaznost ( BMI > 30 kg/m2 ); Pozitivna porodična anamneza kod majke ili sestre; Životna dob preko 35 g.; Individualni faktori rizika (niska telesna težina novorođenčeta u prethodnoj trudnoći, loš ishod u prethodnoj trudnoći, više od 10 godina između trudnoća).
Za časopis Lena (izlazi uz dnevni list Kurir), piše Branka Mitrović
