Kad pričamo o "mafiji", prvo što nam pada na pamet je film "Kum". Ali reč "mafija" prvi put se pojavila u Palermu u Italiji 1863. godine i drami inspirisanoj gradskim životom.
Ali priča o onima koji upravljaju mafijom nije romantična - to je priča o surovim ljudima koji ne prezaju ni od čega.
Danas vam donosimo priče o nekim od najozloglašenijih mafijaških šefova, piše sajt Povijest.
Tomazo Bušeta (1928. – 2000.)
Tomazo Bušeta je prvi mafijaški šef koji je postao doušnik FBI-a, bio je na glasu kao izuzetno tašt čovek. U pauzama cinkarenja kolega, detektivima se hvalio ljubavnim podvizima, a nije propustio da ispriča ni kako je nevinost izgubio u osmoj godini, s prostitutkom kojoj je platio – bocom maslinovog ulja!
Džozef Bonano(1905. – 2002.)
U istoriju je ušao kao prvi mafijaški šef koji je umro prirodnom smrću. “Džo Banana”, kako su ga zvali, doživeo je duboku starost od devedeset sedam godina. U poznoj dobi, objavio je memoare “Častan čovek”, pune duhovitih opaski.
Bernardo Provencano (1933. – 2016.)
Zbog nemilosrdnog obračunavanja s protivnicima, mafijaški kapo Bernardo Provencano bio je poznat pod ljupkim nadimkom “Traktor”. Premda je na duši imao gotovo dve stotine ubijenih, bio je vrlo pobožan: nakon hapšenja, u njegovom skrovištu pronađeno je čak pet Biblija!
Šef Koza Nostre Salvatore “Toto” Rina (1930. – 2017.)
Nećemo da se lažemo - bio je izuzetno okrutan čovek. Ubio je (ili naredio da se ubiju) više od šest stotina ljudi – između ostalog, naložio je likvidaciju dvojice uglednih italijanskih sudija. Okušao se i u terorizmu, dižući u zrak spomenike kulture po Italiji. Imao je tri nadimka: “Životinja” (zbog sadističke prirode), “Knjigovođa” (zbog pedantnog popisivanja svojih žrtava) i “Kratki” (zbog visine od 158 centimetara). Potonjim su ga, pogađate, nazivali samo iza leđa. Umro je u zatvoru, u kojem je proveo zadnje dvadeset četiri godine života i iz kojeg je nastavio upravljati kriminalnom organizacijom”. Za svoja zlodela nikad se nije pokajao, naprotiv, ponosio se njima. “Da se svake godine rodi po jedan Toto Rina, ovaj svet bi bio Eldorado”, govorio je. Skroman kakav je bio, dodao bi i kako je svojevremeno “zapovedao istoriji”.
Salvadore lo Pikolo (r. 1942.)
U skrovištu bosa Salvadora lo Pikola (r. 1942.) policija je pronašla listu naslovljenu “Deset zapovedi”, svojevrstan vodič za uzornog mafijaša. “Uvek budi dostupan Koza Nostri, čak i ako ti se žena porađa”; “Ne idi u klubove i kavane”; “Nikad ne gledaj supruge članova Porodice”, samo su neke od mnogobrojnih smernica.
Mario Santo Di Mateo ( r. 1954.)
Godine 1993., mafijaš Mario Santo Di Mateo postao je pentito, odnosno zaštićeni svedok vlade. Osveta Koza Nostre bila je strašna. Pokajnikova trinaestogodišnjeg sina mesecima su mučili, da bi potom njegovo telo bacili u kiselinu!
Čarls Lučijano (1897. – 1962.),
Glava porodice Đenoveze, bio je poznat po nadimku "Srećko". Dobio ga je u mladosti, nakon što su mu suparnici prerezali vrat i bacili ga u kanal misleći da je mrtav, a on je čudom preživeo.
Žozef Kolumbo (1923. – 1978.)
Mafijaški šef Žozef Kolumbo (1923. – 1978.) i njegova organizacija “Italijansko-američka liga za zaštitu građanskih prava” vodili su kampanju s ciljem sprečavanja snimanja filma “Kum”. Producent Albert Rudi sastao se sa Kolumbom, koji je zahtevao da se pojam “mafija” izbaci iz scenarija. Rudi ne samo da je pristao na to, nego je angažovao članove Lige (čitaj: mafijaše) kao statiste i savetnike na snimanju!
