Subota je veče, 23. maja 1992. godine. Sudija Đovani Falkone, poznati borac protiv mafije, vozi se u pravcu Palerma. U automobilu je i njegova supruga. Vozač Đuzepe Konstanca je na zadnjem sedištu, jer je sam Falkone odlučio da vozi.
Oko 18 sati na drumu u blizini mesta Kapači dolazi do eksplozije. U odvodnoj cevi ispod ulice je postavljeno pola tone eksploziva, aktiviranog daljinskim upravljačem. Automobil u Falkoneovoj pratnji je raznesen, auto u kojem je Falkone upada u krater.
Umiru Falkone, njegova supruga i tri telohranitelja. Sicilijanska Koza Nostra je izvela napad.
Nekim čudom Konstanca je preživeo. „Pronašli su me onesvešćenog na zadnjem sedištu. Mislili su da se neću izvući. Već su mi pripremili kovčeg. Ali onda sam se probudio“, kaže vozač.
Protesti širom Italije
Za Konstancu nakon tog dana ništa nije bilo isto. A ni na njegovoj rodnoj Siciliji se sve promenilo. Ljudi su se okupili ispred Falkoneove kuće u Palermu, gde su na stablu smokve ostavljali fotografije, crteže i poruke mira. Protestovalo se u brojnim mestima.
Pre toga, kako se priseća gradonačelnik Palerma Leoluka Orlando, sve je bilo drugačije. Sedamdesetih i osamdesetih je mafija bila sveprisutna. „Mafija je imala lice korumpiranih biskupa, mafijaških ministara, imala je lice ljudi koji ne govore, ništa ne čuju ili ne vide i koji su postali saveznici mafije jer su se odrekli slobode i dostojanstva“, kaže Orlando.
Falkonea nisu mogli da kupe ili uplaše. On je izveo stotine mafijaša na optuženičku klupu. U takozvanom Maksi-procesu od sredine osamdesetih, pedantno je i nesputano radio kao istražni sudija. Brojni kriminalci osuđeni su na dugogodišnje kazne.
Sa Falkoneom je sarađivala i javna tužiteljka Karla del Ponte, koja će posle postati glavna tužiteljka Haškog tribunala.
Nekoliko dana nakon ubistva Falkonea, Del Ponte je, kako piše u svojoj knjizi „Lov“, primila telefonski poziv: „Videli ste šta se dogodilo sa Vašim prijateljem“, poručio je glas.
Nekoliko sedmica kasnije, mafija je usmrtila i sudiju Paola Borselinija, Falkoneovog prijatelja iz detinjstva s kojim je radio ruku pod ruku.
Tokom istraga, Falkone je imao puno posla s američkim policijskim snagama, kaže glavni italijanski lovac na mafiju Mauricio Valone, koji je na čelu Direkcije za borbu protiv mafije DIA.
Iz američkog iskustva, kako kaže Valone, Falkone je shvatio potrebu centralizovanja rada i toga da borba protiv organizovanog kriminala mora biti na međunarodnom nivou. Time su postavljeni temelji za DIA (Direzione Investigative Antimafia), zajedno s posebnim državnim tužiocima zaduženim za borbu protiv mafije.
„Prati trag novca“
Ubistvom sudije Falkonea borba protiv mafije postala je nacionalni zadatak. Kao da se cela država probudila iz letargije.
Gradonačelnik Orlando, koji je pod policijskom zaštitom zbog borbe protiv mafije, smatra da je 1992. označila prelaz od izolovane borbe nekoliko tužilaca, ljudi iz crkve i političara u borbu celog naroda protiv mafije.
Italija je donela oštre zakone protiv mafije koji su omogućili hapšenje šefova i članova sicilijanske Koza Nostre, kalabrijske N’drangete ili napuljske Kamore.
Prateći Falkoneov moto – sledi trag novca – istražitelji su rekonstruisali poreklo i odredište novčanih tokova i otkrili slučajeve pranja novca.
Danas je i mafija moderna, koristi recimo kripto-valute za plaćanje narkotika.
Ali šef DIA Valone podseća na Falkoneovu devizu: „Mafija nije nepobediva, ona je ljudski faktor. I kao i sve ljudske stvari, ona ima početak i imaće kraj.“
Tri decenije godina nakon Falkoneove smrti, njegovi naslednici, poput Valonea, uvereni su da će mafiji biti pobeđena. Pitanje je samo - kada.
