Uobičajeno je da u svakodnevnom životu često govorimo da smo depresivni. Svaki pad raspoloženja nazivamo tako, a u pitanju je izuzetno ozbiljna bolest koja ne samo da napada čitav organizam već menja kompletnu ličnost. Oboleli na početku ne deluju bolesno. Naprotiv, depresija je podmuklo stanje psihe. Maskira se u dobro raspoloženje, ali ispod toga je težak sloj duševne patnje. A kad se pojave simptomi, bolest je uzela maha.
Depresija može da ima neposredan uzrok, kao što je gubitak bližnjih, razvod, otkaz ili postupak nekoga ko nas povredi. To je reaktivna depresija koja se lakše leči. Međutim, endemska depresija se javlja bez neposrednog povoda, urođena je i lekari se bore da joj pronađu uzrok. Ljudi bez ozbiljnih životnih problema, zdravi i ostvareni na svim poljima, česte su žrtve.
Prvi simptomi su naglo osećanje usamljenosti, izolacije i osećaj da ne pripadamo sredini u kojoj se krećemo. Obuzima nas osećaj stida, bezvrednosti, nemoći i gubljenje interesovanja za sve oko sebe. Volja za akcijom ne postoji, pada libido, samo bismo ležali, apetit je ili prevelik ili ga nema, a spavanje prekomerno ili loše. I sve to vide oni s kojima živimo, cela porodica. Udaljavamo se od njih, pa i od partnera s kojim smo se do juče delili sve. Nije lako prihvatiti da su muž ili žena upali u ovo stanje. Teško je gledati kako pate, jer ne znaju zašto se to dešava. A onda se nametne pitanje kako se ponašati ako živite s takvom osobom.
Najpre, partner oseća krivicu i postavlja sebi pitanje šta je pogrešno uradio da se voljeno biće povlači u sebe, ne razgovara, ne vodi ljubav, izbegava ga. Kako vreme prolazi, počinje da shvata da promena ponašanja nema veze s njim i da je supružnik prosto - bolestan. Oboleli od depresije ima sve manju potrebu za druženjem, prijateljima, ne želi nikuda da ide i porodični život postaje siromašniji.
Upamtite: uzaludno je da ga terate, nagovarate i spočitavate mu da to nije dobro. Shvatite da to što nema snage ni želje za takvim aktivnostima s vama nema nikakve veze. On je sam u tom tamnom svetu, ne vidi izlaz i tada je vreme da mu posvetite punu pažnju. Za njega je važno je da ste tu, pored njega. Vi niste njegov lekar, niti to treba da budete. Vi ste njegov oslonac, sigurnost, onaj ko ga zagrli, poljubi i ponudi svoje uši da ga čuju. Nemojte brbljati ni nuditi savete. Ne uzimate mu za zlo ako gleda kroz vas i ako vaše reči ne dopiru do njega. Dovoljno je da ste strpljivi kad nastupe krize. Ohrabrite ga, podignite mu samopouzdanje, recite da će ta loša faza njegovog života proći. Objasnite mu da treba da se leči i da će mu s vremenom biti bolje. To su reči koje mu ublažavaju teskobu i njegov poklekli ego biće ojačan.
NE PROPUSTITE
Insistirajte da vaš partner obavezno redovno posećuje lekara i uzima terapiju. Pronađite doktora koji mu prija. Nećete ga izlečiti time što ga volite, brinete i stojite mu na usluzi. Istrošićete sopstvenu energiju, vreme i život boreći se sa ovom bolešću koja ume da potraje. Morate da znate svoje granice. Ako ih pređete i dajete se preko svojih mogućnosti, depresija će dokačiti i vas. Ako je vaš život u znaku depresije vašeg partnera, počećete i vi da se osećate loše i da u svom mentalnom zdravlju primećujete promene na gore. Ko će onda kome pomagati? Zato zadržite sopstvenu ličnost, ne trošite resurse energije koje ne možete da nadoknadite. Dokusuriće vas stres, bes i ljutnja. Budite aktivni i ne dozvolite da na kraju od jednog postanete dva depresivna lika, koja sede svako u svom uglu kreveta.
(Stil.kurir.rs)
