Ljudi koji žive s (visoko)funkcionalnom depresijom svakog dana nose masku i, za razliku od onih kojima je dijagnostikovana depresija, uspevaju da ispunjavaju svoje obaveze. A kako se, zapravo, osećaju gotovo svake sekunde svog dana — ne zna niko osim njih samih.
Funkcionalna depresija predstavlja vid izmenjenog ponašanja i još uvek nije kategorizovan kao zvanična psihijatrijska dijagnoza. Ipak, ovaj termin je i te kako zastupljen i koristi se da bliže opiše ljude koji su spoljnom svetu produktivni, uspešni, ispunjavaju ciljeve, obavljaju zadatke, ali kada se završe radni dan i obaveze — troše "unutrašnje resurse".
NE PROPUSTITE
Ona je slična "maskiranoj depresiji", koja se ne ispoljava na uobičajen način već kroz telesne tegobe i bolove koje nemaju jasan medicinski uzrok. Obično osobe koje pate od funkcionalne depresije imaju i distimiju, hronično subdepresivno raspoloženje kod kog depresivnost još uvek nije dostigla intenzitet potreban za dijagnozu depresije. Takvo stanje može da traje godinama, a veoma je važno da se osoba koja ima (visoko)funkcionalnu depresiju na vreme obrati za pomoć kako bi na vreme sprečila razvoj pune depresije i daljih duševnih smetnji.
Za razliku od tipične depresije, koja onemogućava ljude da rade stvari koje su ranije mogli ili da uživaju u nekim aktivnostima i ljudima, ovakva depresija ne parališe čoveka. On uspeva da izvrši svoje obaveze, dakle funkcionalan je, ali su tu simptomi depresivnog raspoloženja koji prete da se dalje razvijaju i utiču na život.
To znači da je jako teško prepoznti osobu koja pati od ovog poremećaja. To posebno zabrinjava zbog toga što depresija ne bira žrtvu, kaže Srijan Sen, psihijatar sa Univerziteta u Mičigenu.
Ovakvi pojedinci obično imaju sledeće simtome koji se javlju tokom najmanje dve godine:
- smanjen ili povišen apetit
- nesanica ili preterano spavanje
- hronični manjak energije i osećaj zamora
- samopouzdanje niže nego ranije
- teškoće u koncentrisanju i odlučivanju
- osećaj tuge i bespomoćnosti
Ovako izgleda život osobe sa "nasmejanom depresijom"
Kako izgleda život sa visoko funkcionlnom depresijom opisla je Monika Džad (46) koja sebe opisuje kao "ekstrovertnog introverta". Stalno je aktivna i na poslu sve drži pod kontrolom, redovno ide na časove joge i često izlazi sa prijateljima — iako najviše voli da se opusti kod kuće pred televizorom. Ali pre sedam godina, nakon što se popela visoko na lestvici bankarskog rada sa potrošačkim kreditima, počela je sve vreme da se oseća umorno. Kad god nije radila, nije mogla da se motiviše da ustane iz kreveta. Umesto toga, ostajala bi da leži po čitav dan, padajući u san i budeći se. Prijateljica je prepoznala njene simptome i na kraju Džadžovoj preporučila da poseti lekara. Dijagnoza, ispostavilo se, bila je depresija.
"I dalje ponekad umem duboko da potonem", kaže Džad. "Napustila sam taj posao i trenutno se nalazim u briljantnoj fazi svoje karijere, ali uvek je tu negde taman oblak koji se trudim da izbegnem, samo što kad biste me posmatrali sa strane to nikad ne biste uočili."
I to je muka miliona ljudi koji pate od depresije: uvek "uključeni" zbog posla koji na njih vrši veliki pritisak, neispavani i pod utiskom da moraju uporno da drže glavu visoko. Mnogi ne shvataju da depresija može sve vreme da čami negde u pozadini, dozvoljavajući vam da obavljate sve neophodne obaveze ali vas i dalje lišavajući sposobnosti da do kraja uživate u životu.
