Šta znači biti šizoidan? To je osoba koja poseduje visoku osetljivost, kao da je rođena bez zaštite od lavine zvukova, mirisa, osećanja ljudi u okolini, njihovih misli i namera, ta osoba se krije od svega, u svoj bogati unutrašnji svet.
Šizoidi čitaju protok informacija direktno, preko svake ćelije tela, hraneći njihov intelekt i dovodeći ga do bolnih grčeva.
Na kraju krajeva, Intelekt je njegov element, njegov prijatelj i njegov bog.
Jasno vide ko laže, ko se hvali, ko je otvoren, ko je loš, a ko srećan. Oni ne vide očima, već nečim drugim, čak i kada osoba spolja predstavlja priraslu masku "dobrote".
Naučiti verovati svojoj viziji jedan je od važnih zadataka šizoida, budući da se od detinjstva spoljna slika, potvrđena okolinom i njegovom percepcijom onoga što se dešava, po pravilu ne podudaraju. Večno pitanje koje ga brine - ko je poludeo, ja ili svet?
Nikada mu nije dosadno samom. Naći će nešto da radi sam sa sobom, čak i ako ništa ne uradi. Omiljena zabava šizoida je da bude miran, gleda u daljinu i sluša tišinu.
Ne bi mu palo na pamet da pozove nekoga besposlenog da „samo ćaska“. A ako to radi, to je samo zato što su ga učili u detinjstvu - to je ljudima važno i ponekad je potrebno to učiniti, ako su vam dragi. "Samo ćaskanje" za njih je izazov, posao.
NE PROPUSTITE
Milion nijansi glasa, emocija, raspoloženja, sitnica se snima, pretvara u terabajte informacija, automatski analizira i odlazi u palate razuma, poređajući se u šeme, dvorce u vazduhu i strategije.
Ponekad pogleda osobu koju nije video mnogo godina i padnu mu na pamet takve sitnice o njemu koje je i sam odavno zaboravio.
Jedina nevolja je što tom bogatom unutrašnjem svetu stalno trebaju novi utisci. Ako nema infuzije spolja, on će početi da proždire samog sebe, intelekt se pretvara u zaključivanje i tvorac svetova odustaje, signalizirajući da su boje nestale i da je svet postao crno -beli. A ko daje ove boje? Tako je - Ljudi! Sa svojim životima, pričama, emocijama, osećanjima. I kaže sebi "ne, svet nije poludeo" i opet izlazi iz kože. Odlazi do ljudi, žedan komunikacije, upija ih, upija njihove priče.
Teško je živeti sa šizoidom. Napadi socijalne fobije proširili su se i na voljene osobe. Mogu se zatvoriti jednostavno zbog „preopterećenja“, a ne zato što me je neko uvredio ili mi se nešto nije dopalo. Porodica to naziva "odleteo".
Štaviše, šizoid ne leti u mislima, sve vidi i čuje, već kao kroz staklo, neutralno, neosuđujuće, bez uplitanja. Kao da gleda kroz prozor u čudan svet čiji deo nije. Ovo ga, usput rečeno, spašava od impulsivne reakcije u sukobima. Na prvu pretnju se krije i smešeći se, ne menjajući glas i reakcije, prolazi kroz situaciju, ne hvatajući se za formu onoga što se dešava i uviđajući suštinu.
Dobro razvijenog šizoida generalno je teško izazvati. Potrebno je, prvo, dobro poznavati njegove bolne tačke, odnosno biti svestan njegovog unutrašnjeg sveta, i retki odlaze tamo, i drugo, uhvatiti ga iznenada, u otvorenom stanju, što je teško, pošto je let na druge svetove događa se munjevitom brzinom pod bilo kojom pretnjom.
Standardne bolne tačke, poput izgleda, uma, godina, obrazovanja, statusa, postignuća i drugih šizoida, ne brinu mnogo. To je spoljašnje, a „on“ je unutrašnje.
NE PROPUSTITE
Ali, u stvari, šizoid je veoma ranjiv. Ne povređuje ga ego, ne reči, ton ili decibeli, već sama činjenica napada. I u njegovom svetu se svi vole. On je idealista! A onda dolazi do rata i nepravde. A ti Brute?
Stoga, ne odajući spoljašnju reakciju, sačuvajući lice, on otvara ogromnu torbu, u koju stavlja sva osećanja, reakcije, hvata namere i stanje protivnika, gigabajte drugih informacija o tome šta se zaista dešava i sa rečima : baviću se time kasnije. Onda, kad bude sam, to će ga pokriti. On će se svega sećati. I nikada neće zaboraviti, verujte mi.
Ljudi koji su ga odbacili, obezvredili, izdali, zauvek će biti na crnoj listi, čak i ako on nastavi da komunicira iz nekog njemu važnog razloga. On će razmotriti, analizirati, sortirati i strukturirati dobro koje je poneo sa sobom, donositi zaključke, donositi odluke. On će se već vratiti sa konstrukcijom, i niko neće ni pretpostaviti koji je uragan prošao kroz njegove omiljene dvorce i koliko je glava srušeno jednorozima. Svi misle da su šizoidi mirni, mudri i bez emocija. Samo je malo ljudi dopušteno da osete svoja osećanja.
Kao što smo rekli, njegov bog je intelekt! On deli ljude na pametne i glupe. Prvi su mu zanimljivi. Ovi drugi su ravnodušni. Nije da su ga nervirali ili da im se nije dopao. Ne troši pažnju na njih
Šizoid je apsolutno sapioseksualan. Privlače ga samo pametni, dubokoumni partneri sa svojim bogatim unutrašnjim svetom. Površni partneri su za njega bespolni i nezanimljivi. Nije važno ko ima koliko novca, automobila, položaja i statusa. Ako ste glupi, to vas neće spasiti.
Šizoidnoj deci je udobno. Ne ulaze u sukob, spolja mirno prolaze adolescenciju (iako im je to najteže), ali ako niste pronašli put do njegovog unutrašnjeg sveta, obezvredili ste bogatstva koja vam je imao neopreznost da vam donese diskusija, umrećeš za njega. Kontakt će biti izgubljen i jednog dana, ako shizoidno dete iz svoje usamljenosti ne otvori vene, odseći će roditelje koji ga odbijaju bez žaljenja, doživljavajući ih kao glupu i nerazvijenu životinju.
NE PROPUSTITE
Ako je dete šizoidnog tipa, mora biti veoma oprezno i veoma osetljivo na njegove težnje, osećanja, posmatrati reakcije, slušati, čuti i govoriti.
Govorite duboko, o sebi, o njemu, o svetu, o Bogu. Ne laži! On to sigurno misli! I ništa, ponavljam, ništa ne obezvređuje.
Štiti svoje granice i zatvara ga od vas pri prvim znacima napada. Zatvorit će ga jednom, dvaput i određeni broj puta dok ne iscrpite njegovo povjerenje. A onda će to biti konačno.
Šizoid, posebno dete, daje ljudima mnogo šansi, jer se u njegovom svetu svi vole i potrebno je da izgradi mnogo, mnogo cinizma kako bi čvrsto odgovorio na pitanje ko je poludeo - ja sam normalno!
Izuzetno je važno da šizoidi imaju puno ličnog prostora. Uključujući i vašu kuću-tvrđavu ili barem vašu sobu u koju niko neće ući bez pitanja. Iako to često sami ne shvataju. Ako postoji ogroman unutrašnji svet iz kojeg u svakom trenutku možete pobeći, zašto vam je potreban spoljašnji svet?
Ali kad se ovaj prostor pojavi, on počinje sve češće da se uvlači u komunikaciju, otvarajući se sve dublje i brže. Tamo se odmara, skuplja snagu, izgrađuje se. Njegova anksioznost i želja da se odbrani od neočekivanog upada nestaju, postoji sigurna rupa i postoji potreba za razvojem. A razvoj je o ljudima.
Dobro sam izabrao profesiju (ili sam izabrao profesiju?), Ljude sa svojim svetovima, gozbu intelekta, obilje osećanja, misli, namera, zaštitnu distancu terapeut-klijent. Nije li savršeno?
Postoji samo jedno ograničenje - strah od publiciteta i odsustvo spoljnih ambicija (priznanje, titule, naramenice, status), poput straha od upijanja.
Stoga, svi moji pokušaji da se motivišem da napišem knjigu, da branim doktorat, da učestvujem u diskusijama ili zajedničkim projektima, lome se protiv jednostavnog i vrlo razumljivog pitanja mog šizoida: "Zašto dođavola?" I razumem da ništa osim: „Potrebno je, potrebno je!“...
