Prof. dr Danica Grujičić važi za najboljeg neurohirurga u Srbiji, regionu, po mnogima i u Evropi, a od nedavno je nova ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije.
Danica Grujičić je rođena 1959. godine u tadašnjem Titovom Užicu. Kako je jednom prilikom izjavila, radne navike i disciplinu je stekla zahvaljujući majci, koja je po struci bila profesorka.
Doktorka Grujičić je kazala da je upravo podrška roditelja bila presudna da se ostvari u poslu kojim se bavi i koji voli. Majka je predstavljala stub porodice, dok je sa ocem oduvek imala prijateljski odnos.
Srednju školu završila je u Moskvi, a potom je na Drugom moskovskom medicinskom institutu „N.I. Pirogov“ upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, diplomirala pa magistrirala 1987, a doktorsku disertaciju odbranila je 1996. godine.
Vrlo rano je odlučila da će izabrati jednu od dve vrlo neobične profesije. U opticaju su bile neurohirurgija ili konstrukcija aviona.
"Pošto sam se, zbog očevog posla, zatekla u Rusiji nisam mogla kao stranac da studiram na Avio-institutu, pa sam otišla na medicinu," ispričala je Danica Grujičić jednom prilikom.
Iza nje je impresivna biografija
Bila je prva žena šef Katedre hirurgije sa anesteziologijom od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnik Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju KCS, kao i da je od 2009. godine redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od strane Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Godišnje uradi više od 300 najkomplikovanijih neurohirurških intervencija.
Dr Danica Grujičić je od maja 2019. direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
Ipak, početak njene karijere nije bio baš jednostavan.
"Kad sam primljena na kliniku kao žena, to je bilo 1984. godine, znala sam da živim na Balkanu i ako hoću da postignem nešto, moram da radim tri puta više nego muškarci. Nisam uopšte obraćala pažnju šta rade moje kolege, ja sam imala svoj put, taj put je bio da radim kvalitetno i da čekam svoj trenutak."
Godinama je imala nadimke među kojima su Brzi gonzales, Generalka, Profesorlica, ali i aždaja i to joj nikada nije smetalo istakla je jednom prilikom.
"Svaki je imao svoj razlog. Zvali su me i Dana Kosmonolka, aždaja, ovako, onako. Ja moram da priznam da nikada to nisam doživljavala kao ružne nadimke, nego tako su me ljudi doživljavali. Da, aždaja, ali aždaja kada je u pitanju posao, a to vam je na neki način i kompliment."
Tokom celog svog radnog veka radila je sa najtežim pacijetnima. A kako je rekla, ovo je najteži deo njenog posla.
"Najteže je saopštiti roditeljima da će dete da umre. Nemoguće je da se ne vežete da pacijenta. Ako vam je svejedno šta će biti sa vašim pacijentom ne treba da se bavite medicinom. Verovatno ima mojih kolega koji to mogu, ja to zaista ne mogu. Ja zaista to ne mogu iz prostog razloga što to je nečije dete, to je nečija majka, to je nečiji otac. Svi oni u vas gledaju sa nadom da ćete im pomoći, došli su sa velikim problemom. Kako i prema starcu možete da budete ravnodušni," rekla je dr Grujičić, koja je često umela i da se rasplače zbog pacijenta.
O svom privatnom životu retko govori, ali kako je rekla, svesno je izabrala karijeru a ne brak. To je bio njen izbor, a ne žrtva.
"Shvatila sam da ne mogu u potpunosti da se predam neurohirurgiji a istovremeno da imam porodicu. To je bio moj izbor. Smatram da svaka žena treba da ima to pravo izbora", iskrena je doktorka.
Četiri meseca je bila udata za kolegu lekara. Premda brak nije opstao, ostali su u dobrim odnosima, kako je jednom ispričala njen otac je slavio kada se razvela.
„Častio je društvo i pevao. Od starta nije bio zadovoljan mojim izborom muža, a ja sam sa 25 godina mislila da sam najpametnija na svetu. Moj muž bio je dobar čovek, ništa ružno o njemu ne mogu da kažem, ali imali smo potpuno različita interesovanja“, rekla je Danica.
Doktorka Grujičić je prepoznatljiva i po svom humanitarnom radu. Naročito je posvećena mladim ljudima, te se i putem fondacije, a i u radu, trudi da im pomogne da steknu znanje koje će da primenjuju u Srbiji, a ne u inostranstvu.
