Nestanak osobe skoro uvek je povezan sa neverovatnim osećajem straha i nemoći. Porodice su često u limbu tuge, strepnje i bola. Nažalost, kako vreme prolazi, manja je verovatnoća da će određena osoba biti pronađena živa i zdrava.
Setite se samo slučaja Periš i kako smo svi sa velikom željom očekivali da se nestali mladić vrati. Ali u većini slučajeva potraga se završi sa tužnim vestima.
Međutim, danas vam donosimo priču o 3 misteriozna nestanka i još misterioznija povratka osoba kojih nije bilo godinama:
Stiven Kubački
U februaru 1978, 23-godišnji Stiven Kubački bio je student. 20. februara otišao je skija na obali jezera Mičigen. Kada se Stiven nije vratio kući sutradan, njegova porodica je prijavila nestanak. Usledila je misija potrage i spasavanja, dok su spasioci pronašli njegove skije i ranac.
Otisak stopa u snegu vodio je do ivice jezera, što je spasioce navelo na teoriju da je Stiven verovatno propao kroz led i umro. Petnaest meseci kasnije, Stiven se navodno "probudio" hiljadu kilometara dalje, u Pitsfildu - ne sećajući se šta mu se dogodilo.
Pitsfild je grad u kojem je nekada živeo njegov otac. Stiven je bio obučen u nepoznatu odeću i nosio kofer pun čudnih mapa. Prešao je 64 kilometara do kuće svojih roditelja i pozvonio na vrata. Njegov otac je bio šokiran kada je na vratima video sina koji je nestao pre 15 meseci. Porodica je verovala da je Stiven mrtav.
Sam Stiven je kasnije tvrdio da se ne seća prethodnih 15 meseci, navodeći da je poslednje čega se seća jezero Mičigen. Stivenova priča je registrovana kao "paranormalna" i zapisana je u arhivi Mičigena.
Šeri Papin
Bio je 2. novembar 2016. godine, kada je Šeri Papini, američka domaćica, izašla da vežba u blizini svoje kuće u Kaliforniji i nestala bez traga.
Dvadeset dva dana kasnije, Šeri, tada star 34 godine, ponovo se pojavila vezana i pretučena. Dve Hispanke su je kidnapovale - tvrdila je ona. Šerin je bila pretučena, sa opekotinama i telesnim povredama, kratko ošišane kose i sa vezanim lančićem oko struka.
Ispričala je kako su je dve žene držale na nišanu tog dana kada je trčala blizu svoje kuće. Kidnapovana je i zaključana u mračnoj prostoriji bez prozora, gde je držana vezana punih 22 dana. Šeri je opisala otmičarke, za kojima su vlasti tragale godinama nakon tog incidenta.
Šerin detaljan izveštaj počeo je da se ruši kada je FBI na njenom donjem vešu našao DNK nepoznatog muškarca. Tek 2019. agenti FBI-ja i lokalna policija zadužena za Šerin slučaj pronašli su identitet osobe kojoj je pripadao genetski uzorak: njenog bivšeg dečka.
Muškarac je saslušan u policiji, a zatim je priznao da je Šri bila kod njega u kući 22 dana i da je za to vreme sebi nanela više povreda, smršala i od njega tražila da je povredi.
Ona je bivšem dečku pričala kako ju je muž zlostavljao, te da je od njega pobegla. Posle 22 dana je zatražila od tog čoveka da je vrati kući, jer su joj deca nedostajala. Šeri je uhapšena u martu, a potom je priznala krivicu. Danas je na slobodu, nakon što je platila kauciju u iznosu od 120.000 dolara.
Etore Majorana
Etore Majorana imao je blistavu karijeru kao fizičar kad je 1938. godine odlučio da nestane.
11. januara 1938. je stigao u Napulj, a sutradan se javio Institutu za fiziku, čiji je direktor bio Antonio Kareli.
U četvrtak, 13. marta, Majorana je započeo svoje nastavne aktivnosti, koje se obično odvijaju do petka, 25. marta. Po povratku sa Instituta napisao je dva pisma, jedno Kareliju, a drugo njegovoj porodici. Ukrcao se na brod u 22:30 i iz Napulja otišao za Palermo.
U pismu Kareliju je rekao da je svesno odlučio da nestane, te da ga niko ne traži. Porodici je napisao "da ne nose crninu, da ga zapamte i oproste mu."
Kad je stigao u Palermo, telegramom se javio Kareliju:
"Dragi Kareli, nadam se da ste primili telegram i pismo istovremeno. Ipak sam se predomislio, vraćam se sutra..."
Istog dana, u 19 časova, vratio se u Napulj. Ali tu mu se gubi svaki trag.
Iako je sam odlučio da nestane, njegova porodica je zahtevala od policije da ga nađu. Policija je tražila nestalog muškarca, ali nakon godinu dana slučaj je zatvoren pod parolom da je nesrećni muškarac sigurno sebi presudio.
2008. godine, u programu italijanske televizije, u rijalitiju o nestalim osobama govorili su o slučaju Majorani. Jedan gledaoc je pozvao televiziju i rekao je da je gospodin Majorani živeo u Valensiji kao gospodin Bini. Gledaoc je poslao i fotografiju gospodina Binija.
Policijska ekspertiza je utvrdila neverovatnu sličnost na fotografijama gospodina Majoranija iz mlađih dana i gospodina Binija, te sa drugim dokazima 2015. godine italijansko tužilaštvo slučaj zaključilo sa teorijom da se Majorani nikad nije ubio, nego da je nastavio da živi u Valensiji do (verovatno) prirodne smrti.
