Kako da žena od pedeset i kusur godina pronađe sreću? Gde da je traži?
Kada lepota nestane, zdravlje je napusti, muškarci prestanu da je saleću, a deca odu u potragu za sopstvenom srećom?
Mnoge žene tokom ovog perioda zabrazde duboko u depresiju: čini se da je sve što im je nekad pripadalo, sad neko ili nešto ukralo. Neke od njih žure kod plastičnih hirurga u grčevitoj želji da vrate izgubljenu mladost.
Hirurg seče nosove i usne, uklanja nabore i bore, ali mladost se ne vraća.
Brižit Bardo je priznala da je u njenom životu bilo mnogo tako teških, ćorsokaka kada nije razumela zašto i za koga da živi. Jecala je noću, ne nalazeći utehu ni u čemu. Ali, na kraju se umorila od sažaljenja, postepeno je prihvatila svoje godine. Shvatila je da u životu žena i sa 50 i sa 80 godina ima čemu da se raduje i da se nada:
"A za male stvari treba živeti. Za zoru u pet ujutru i zalazak sunca u pet uveče, za putovanja, za vožnju biciklom sa muzikom u ušima i vetrom u kosi, za ples na kiši, za smeh dok te stomak ne zaboli. Radi omiljenih pesama i dobrih knjiga, radi osmeha bez razloga, radi dugih razgovora, radi kolača i čaja, radi odmora posle dugog napornog dana, radi sjaj u očima. Živite za noćne avanture i za zvezde koje vas vide kako sedite u kući. Živite za ljude koji se sećaju da pijete čaj bez šećera i mrzite luk. Živite za duge šetnje, za zagrljaje i nova poznanstva. Zarad neočekivanih poklona i dugo očekivanog "da" ... Živite za male stvari zbog kojih se osećate živim."