Svake godine oko hiljadu ljudi u Srbiji digne ruku na sebe, a surova statistika burnog tinejdžerskog doba svedoči da samoubistvo predstavlja vodeći uzrok smrti u adolescenciji i da godišnje oko 90 mladih osoba u Srbiji digne ruku na sebe, prenosi Politika.rs.
Vest da se srpska influenserka Kristina Kika Đukić, navodno ubila potresla je javnost. Stoga ćemo se u nastavku teksta baviti kako da prepoznamo suicidalne misli kod ljudi iz našeg okruženja i na koji način možemo pomoći da se samoubistvo spreči. Od izuzetne važnosti je govoriti o ovoj temi.
NE PROPUSTITE
Samoubistvo je tragičan čin i ne postoji jednostavan razlog i povod za njegov pokušaj ili izvršenje. Povod može biti bilo kakav, nekad sasvim banalan, a razloga je uvek više i dublje su i intimnije prirode.
U najvećem broju slučajeva samoubistvo je posledica nemogućnosti uočavanja i rešavanja životnih teškoća propraćeno snažnim osećajem beznađa.
Različiti su motivi koji ljude dovedu do takve odluke, poput pokušaja bega od teške stvarnosti, nastojanja da nađu mir i zaborav, teške bolesti i drugih oblika patnje, težnje i nade da će "tamo na drugom svetu" biti bolje.
Kada govorimo i pišemo o samoubojstvu, važno je naglasiti razliku između pokušaja i činjenja samoubistva. Samoubistvo je relativno redak događaj i teško je razlikovati osobu koja povremeno pomišlja o suicidu i one koja će ga i izvršiti. Ipak, u velikom broju slučajeva ljudi koji izvrše suicid na neki su način izrazili svoje namere i osećaje pre nego što su se ubile, ako ne rečima, onda svojim ponašanjem..
Postoje neki znakovi, upozorenja i promene u ponašanju i funkcionisanju osobe koji mogu prethoditi tome činu, iako je važno naglasiti da ovakva ponašanja ne znače uvek da osoba razmišlja da digne ruke na sebe.
Govorenje o smrti
Bilo kakvo spominjanje umiranja i smrti, rečenice poput "Bilo bi bolje da me nema" ili "Sve bi bilo lakše da nisam tu", pričanje o načinima izvršenja suicida, pisanje pesama o smrti, samopovređivanje, raniji pokušaji suicida.
Nedavni gubici
Smrt bliske osobe, razvod ili raskidi bliskih odnosa, gubitak samopoštovanja i samopouzdanja, gubitak interesa u prijateljstvima, hobijima i aktivnostima u kojima je osoba ranije bila angažovana i zadovoljna.
Promene raspoloženja
Tuga, povlačenje, razdražljivost, teskoba, izražen umor, neodlučnost, bezvoljnost i apatija, nagla euforija nakon dužeg razdoblja potištenosti, a kod muškaraca i povećana agresivnost.
Dramatične promene u ponašanju
Ovde je pogovo reč poklanjanju ili uništavanju omiljenih stvari, opraštanje od bližnjih uživo ili na društvenim mrežama.
Problemi sa spavanjem
Naročito rano ustajanje
Nisko samopoštovanje
Osećaj bezvrednosti i krivice, sram, samoprezir i gađenje prema samom sebi.
Osećaj beznađa
Verovanje da stvari nikada neće biti bolje ili da se ništa nikada neće promeniti, odnosno da oni ne mogu učiniti ništa pa da bude bolje, a kod dece i mladih i unutrašnji konflikt između potrebe da slede sebe i budu onakvi kakvima ih žele videti roditelji ili bliža okolina.
Prevenciju samoubistva treba raditi u tri segmenta:
- Edukacija fokusirana na destigmatizovanje psihičkih bolesti i samoubistava- čime povećavamo sklonost ljudi da budu uz one koje razmišljaju o samoubistvu i verovatnoća da će se ljudi ranije obratiti za pomoć pre nego što pomisle da je suicid rešenje.
- Razvijanjem emocionalne inteligencije -posebno samosvesti i samopoštovanja, a onda i saosećanja i socijalnih veština kroz formalno i neformalno obrazovanje (vrtiće, škole, udruge, javne medije).
- Razvijanjem mreže kriznih telefona i centara- poboljšanjem pristupa psihološkoj pomoći kroz redovno zdravstveno osiguranje i druge javno zdravstvene ustanove, što podrazumeva i više stručnjaka psihijatara, psihologa, psihoterapeuta ...
Ako dete ili odrasla osoba izjavi da želi da se ubije ili da život više nema smisla, takve izave uvek treba ozbiljno shvatiti. To ne znači nužno da osoba već planira pokušaj samoubistva, već nam govori da je u teškom stanju, da prolazi krizu, da postojeći načini suočavanja nisu više dovoljni za probleme s kojima se suočava sada. Takve rečenice sigurno govore da osobi pored nas treba bliskost druge osobe, podrška i saosećanje.
Kada dete ili odrasla osoba govori o smrti, samopovređivanju ili samoubistvu:
Potrebno je saslušati
Ohrabrimo osobu da razgovara s nama ili s nekom drugom osobom od poverenja. Slušajmo kako se oseća i pokažimo saosećanje i svakako se suzdržimo od davanja saveta ili pokušaja pronalaženja jednostavnih rešenja.
Potrebna je iskrenost u komunikaciji
Ako nas ponašanje ili reči te osobe plaše, ako smo zabrinuti i ne znamo štada uradimo, recimo to. Verovatno ćemo pomoći osobi da se oseća manje usamljeno u svojoj muci. Verovanje da razgovorom o samoubistvu s osobom koja ga spominje, pogotovo decom, podstičemo na suicid je neutemeljeno. Razgovorom pokazujemo da smo tu i da ljude i njihove namere shvatamo ozbiljno i da su nam važni, da nam je stalo.
Potrebna je podrška u traženju pomoći
Često u svom osećaju beznađa nije u stanju potražiti pomoć, a profesionalna pomoć ključna je kada se radi o nečemu ozbiljnom kao što je suicid.
Na ovakav dan poručujemo ljudima kojima je teško da takva mesta postoje u životu, da to nije sramota i da samoubistvo nije rešenje, a svima nama ostalima da je važno biti osetljiv na ljude iz svoje okoline i biti im blizu kad vidimo da im je teško jer jedan takav razgovor može odvratiti osobu od suicidalnih misli i podstaći je i na druga rešenja svoje muke.
