Jednom kada sam bila tinejdžer, moj otac i ja smo stajali u redu da kupimo karte za cirkus. Konačno, između nas i šaltera bila je samo još jedna porodica. Ova porodica je na mene ostavila veliki utisak.
Bilo je osmoro dece, sva verovatno mlađa od 12 godina. Po načinu na koji su bili obučeni, moglo se reći da nisu imali puno novca, ali im je odeća bila uredna i čista. Deca su bila dobro vaspitana, sva su stajala u redu, dva po dva iza roditelja, držeći se za ruke. Uzbuđeno su brbljali o klovnovima, životinjama i svim delima koje će videti te noći. Po njihovom uzbuđenju mogli ste naslutiti da nikada ranije nisu bili u cirkusu. To bi bio vrhunac njihovih života.
Otac i majka bili su na čelu čopora i stajali su ponosni koliko je to moglo biti. Majka je držala muža za ruku i gledala u njega kao da želi reći: "Ti si moj vitez u sjajnom oklopu."
Bio je nasmejan i uživao je da vidi svoju porodicu sretnu. Gospođa je pitala čovjeka koliko karata želi? On je ponosno odgovorio:
"Želio bih da kupim osam karata za decu i dve karte za odrasle, kako bih mogao odvesti svoju porodicu u cirkus."
Gospođa je navela cenu. Čovekova žena je pustila njegovu ruku, spustila joj se glava, a muškarčeva usna je počela da drhti.
Zatim se nagnuo malo bliže i upitao:
"Koliko ste rekli?"
Gospođa je ponovo navela cenu. Čovek nije imao dovoljno novca. Kako se trebao okrenuti i reći svojoj deci da nema dovoljno novca da ih odvede u cirkus?
Videvši šta se dešava, moj otac je posegnuo u džep, izvukao novčanicu od 20 dolara, a zatim je spustio na zemlju. Nismo bili bogati ni u kom smislu te rieči!
Moj otac se sagnuo, podigao novčanicu od 20 dolara, tapnuo čovjeka po ramenu i rekao:
"Izvinite, gospodine, ovo vam je ispalo iz džepa."
Čovek je shvatio šta se dešava. Nije molio za pomoć, ali je svakako cenio pomoć u očajnoj, srceparajućoj i neugodnoj situaciji. Pogledao je pravo u oči mog oca, uzeo očevu ruku u obe svoje, čvrsto stisnuo novčanicu od 20 dolara, i sa drhtavim usnama i suzom koja mu je tekla niz obraz, odgovorio je;
"Hvala, hvala, gospodine. Ovo zaista mnogo znači meni i mojoj porodici."
Moj otac i ja smo se vratili do našeg auta i odvezli se kući. 20 dolara koje je moj otac dao je ono za šta smo hteli da kupimo sopstvene karte. Iako te večeri nismo uspeli vidjeti cirkus, oboje smo osećali radost u sebi koja je bila mnogo veća nego što je to što gledanje cirkusa ikada moglo pružiti.
Te noći sam naučila vrednost davanja. Davalac je veći od Primaoca. Ako želite da budete veliki, veći od života, naučite da dajete. Ljubav nema veze sa onim što očekujete da dobijete - samo sa onim što očekujete da date - što je sve. Važnost davanja, blagoslova drugih nikada se ne može prenaglasiti jer uvek postoji radost u davanju. Naučite nekoga usrećiti delima davanja.
