Ogromna sala pariskog Centra za modu i umetnost joj je aplaudirala stojeći. Njeno lice je posedovalo posebnu magiju. A ona sama je ostala misterija. Čuvena sovjetska manekenka, najlepša Ruskinja tragične sudbine, čije ime na latinskom znači "kraljica" - to je bila Regina Zbarskaja.
Francuski časopis Paris Match nazvao je Reginu „najlepšim oružjem Kremlja“. Divili su joj se Federiko Felini i Iv Montan, a posle njene smrti ostalo je samo nekoliko fotografija, nema ni groba, a ako i ima, niko ne zna za njega, kao što niko ne zna gde je tačno prva manekenka SSSR-a umrla - kod kuće u moskovskom stanu ili u psihijatrijskoj bolnici po imenu Kaščenko, gde je više puta lečena.
Samoubistvo, srčani udar ili je neko pomogao Regini da umre- takođe misterija koja verovatno nikad neće biti rešena.
Regina je savršeno tečno govorila francuski, bila žena neodoljivog šarma, dominirala je Kućom modela na Kuznjeckom mostu.
Sve na njoj je bilo drugačije, pa čak i njene noge sa malom razlikom u dužini, ali ona je znala da se predstavi na pisti sa svojim neospornim dostojanstvom. I to joj nije bilo oprošteno. Anonimna pisma, optužbe, sve je to bila uobičajena pojava u njenom životu.
Aristokrata po duhu, ali ne po rođenju, Regina je rođena u Lenjingradu. Njen otac, Nikolaj Kolesnikov, bio je oficir sovjetske vojske. Reginu je podigla njena baka. Posle rata, Reginin otac će biti poslat da služi u Nižnjem Novgorodu, gde će Regina završiti školu.
Da li je Regina bila Pepeljuga? Ne, pepeljuga je imala princa i živeli su srećno do kraja života, a Regina je umrla rano i sasvim sama. Ali nije uvek bilo tako.
Regina će odmah nakon škole ući na Ekonomski fakultet VGIKA-e, gde će studirati sa odličnim uspehom. Obožavala je rusku klasičnu književnost i posebno francuski jezik. Njena nastavnica francuskog, videći Reginino interesovanje i ljubav za jezik Molijera i Flobera, davaće besplatne dodatne časove francuskog svojoj voljenoj učenici.
Upravo na VGIK-u, u svojoj poslednjoj godini, Regina će upoznati osobu koja će igrati posebnu ulogu u njenom životu. Bila je to Vera Ippolitovna Aralova-Patterson, poznati modni dizajner.
Verin sin, Džejms postaje Reginin blizak prijatelj. Aralova će pozvati Reginu da radi kao manekenka u Kući modela na Kuznjeckom mostu. Svetla brineta sa delikatnim crtama lica, skitskim očima, Regina uopšte nije bila tipična ruskinja. Svi su računali na zapadnjački izgled mlade Regine.
Godine 1961. Reginin najbolji sat je otkucao na izložbi dostignuća sovjetske lake industrije u Parizu. Zimska kolekcija odeće Vere Aralove imala je veliki uspeh. Krzneni šeširi i čizme na visokoj potpetici sa rajsferšlusima ušivenim u čizmu zaplenile su francusku javnost, a dostojanstvena brineta Regina podsetiće Francuze na još jednu brinetu kosih očiju - Tatjanu Samoilovu, koja je 1958. godine osvojila ceo svet.
Regina postaje prvi glasnik sovjetske mode u svetu. Bez nje ni jedno putovanje Kuće modela ne ide u inostranstvo. Godine 1967. Regina je blistala na 1. Svetskom festivalu mode u Moskvi. Bilo je to najsrećnije vreme u Regininom životu.
Obrazovana, lepa, inteligentna Regina je znala da šarmira.
Na jednoj od boemskih zabava, Regina će upoznati Lea - Feliksa Zbarskog. Talentovani umetnik, sin akademika Borisa Zbarskog, koji je balzamovao Lenjinovo telo. Sergej Dovlatov će za Lava-Feliksa reći: „Hruščovsko otapanje za mene počelo je crtežima Zbarskog". Regina se zaljubila u Zbarskog.
Mladi Lav je bio očaran lepotom i inteligencijom Regine, uvešće je u krug svojih prijatelja umetnika, reditelja, glumaca. Regina ga je obožavala, a Lav je voleo sebe. Venčali su se i živeli zajedno 7 godina. Sergej Barhin, izvanredni ruski scenograf i umetnik, čuo je jednom kako je Lav-Feliks rekao Regini: „Pa, manekenka, brzo se odvezi u prodavnicu po hleb“ i Regina je otišla u prodavnicu . Volela je Lava svim srcem.
Regina je zaista želela dete. Lav je bio kategorički protiv toga. Regina je imala abortus, a uskoro Zbarski podnosi zahtev za razvod. Nikada nije uspela da postane majka. Regina je počela da gubi smisao života.
Postala je depresivna. Počela je da uzima antidepresive. Čudesno oporavljena, Zbarskaja je pokušala da se vrati tamo gde je oduvek bila kraljica - u Kuću modela na Kuznjeckom mostu. Naravno, prihvaćena je, ali ovo je bila potpuno drugačija Regina, koja je doživela mnogo tuge. Čula je glasine o romansi Zbarskog sa Ljudmilom Maksakovom i da su dobili sina Maksima.
Godine 1972. Zbarski je emigrirao u Sjedinjene Države, saznavši za ovo, Regina je presekla vene. Spašena je, ali prvi put završava u psihijatrijskoj bolnici. Nakon završetka lečenja, Regina se ponovo vraća u Kuću modela. Ostarela prima manekenke na podučavanje, sa čežnjom u očima, odlično shvata da je njeno vreme već nepovratno prošlo.
Međutim, početkom 70-ih Regina je upoznala mladog jugoslovenskog novinara u Moskvi. Između njih izbija romansa. Prvi put posle dugo vremena Regina je ponovo osetila želju da živi i voli, ali ... Jugosloven se vraća u Beograd, gde će objaviti skandaloznu knjigu „Sto noći sa Reginom Zbarskom“, u kojoj Reginu predstavlja kao tajnog agenta. Zbarskaja je pozvana u KGB. Sve je negirala. Bila je slomljena, a zatim pokušala još jednom samoubistvo. Opet je završila u psihijatrijskoj bolnici.
A ipak je bilo ljudi u njenom životu koji su je cenili i voleli. Vjačeslav Zajcev vodi Reginu u svoju kuću modela, ali Regini nije bilo suđeno da tamo dugo bude. U zemlji su se desile promene. Na vlast je došao Mihail Gorbačov. Putovanja u inostranstvo postaju stvarnost, Reginine kolege - Galina Milovskaja, Mila Romanovskaja - odlaze na Zapad, a Zbarskaja ostaje sama sa svojom tugom. Stotine fotografija sa njom će nestati bez traga. Arhiva Kuće modela na Kuznjeckom mostu biće uništena.
Radio-stanica Glas Amerike je 16. novembra 1987. objavila smrt Regine Zbarske. Od nje nije ostalo skoro ništa, osim par fotografija i legende sopstvenog imena - Regine Zbarskaja, u čijem životu je bilo svega osim ljubavi.
U poslednje vreme sve češće se može čuti o Regininoj saradnji sa organima državne bezbednosti. Nema dokaza za ovo. Arhive KGB-a su poverljive. Čak i ako je Regina sarađivala, nažalost, to joj nije donelo sreću.
NE PROPUSTITE
Lev Feliks Zbarski preminuo je 22. februara 2016. godine u 84. godini u Njujorku. Nekada izuzetni moskovski bonvivan umro je u potpunoj samoći, siromaštvu i zaboravu.
