Pre nego što osudimo često menjanje intimnih partnera, treba da razumemo šta čovek zapravo traži u gomili novih odnosa
Svaki promiskuitet je priča za sebe i ne može da se generalizuje. Ponekad je često menjanje seksualnih partnera odraz čiste seksualne želje, nekada je u pitanju maskirana depresija, bipolarni poremećaj, prostitucija (skrivena ili transparentna)… Nekada je, naročito kod žena, zapravo reč o želji za stabilnom vezom iako to zvuči paradoksalno.
Seks kao sredsvo u potrazi za ljubavlju
Promiskuitet kod nekih osoba može biti posledica portage za dugoročnim partnerom. Ukoliko osoba doživljava sebe kao nekoga ko se najlakše može dopasti suprotnom polu seksom, onda će ona lako stupati u seksualne odnose jer to smatra adutom da nekoga privuče i zadrži. Ukoliko to uspe, takvo ponašanje neće biti upadljivo. Ali ako neko nije sposoban da u seksualnom odnosu bude i intiman (što može biti posledica nesvesnog uverenja da nije vredna ljubavi i pažnje, ali i mnogo čega drugog), onda potraga može postati beskrajan promiskuitet bez ikakvog dubljeg zadržavanja sa bilo kim, što takvu osobu etiketira u društvu kao “laku žensku”, “večitog neženju”, “nezrelog muškarca”, itd. Smatram da je to čista predrasuda, jer takve osobe često intenzivno pate kada brzo dožive prekid svake emotivne veze za koju su verovale da je “ona prava”. Naravno, ovo je samo jedna od stvari koja leži u osnovi neshvaćene pojave zvane promiskuitet.
Često menjanje partnera može biti maskirana depresija ili poremećaj
