Neko ima psihoterapeuta, neko lajfkouča, a ja imam moju Micu. Mica je moja komšinica. Pošto smo već skoro deset godina nerazdvojne drugarice, moja deca je zovu baka.
To je onaj divni starinski tip žene: otresita, realna, puna topline i ljubavi...Kod nje nema „teških“ tema, nema mesta za melanholiju ili depresiju. Ona čvrsto veruje da nema problema koji dobar rad i fizički zamor ne može rešiti.
„Znoj je najbolji lek za svaki problem,“ je njena omiljena rečenica, koju na sebi primenjuje. Večito u pokretu, večito zaposlena, večito dostupna za sve.
Već deset godina praktikujemo zajedničko ispijanje kafe. Obe volimo domaću, sveže kuvanu kafu. Dok ona u svoju šoljicu dodaje kašičicu šećera, ja volim čistu, gorku kafu koja je još vrela. Sa svakim gutljajem osećam da mi ta toplina puni dušu, daje mi energiju...
Mica, s druge strane voli da „kafa odmori“. Meša je polako i zamišljeno i kao da tada ne „odmara“ samo kafa, već i sama Mica.
Bez obzira na koji način mi pile tu kafu ona ima isto dejstvo – lekovita je za dušu.
Nekada zajedno pijemo prvu, jutarnju kafu. Ta jutarnja je uvek puna planova, šta kuvati taj dan i znam da će ta dobra žena, uvek imati proveren recept za neko dobro, starinsko jelo „na kašiku“.
Ume da se desi da „popijemo po jednu kaficu na brzinu“, dok se spremamo da krenemo svaka svojim obavezama.
Ipak, najčešće to bude ona popodnevna kada želim da sumiram dan, pozovem komšinicu pa nam skuvam po jednu domaću, a misli na glas izlaze iz mene. Kao da se u toj šoljici krije serum istine, a Mica me tada sluša sa „pola uha“, jer zna da ja to pričam radi sebe, više nego radi nje. Kao i svaka majka, najveća bojazan mi je da li sam dovoljno dobra majka, a moj guru uz domaću kaficu često zna da mi kaže: „Bez obzira šta ti radila, deca će uvek naći nešto da ti zamere“. Kad joj se požalim da sam umorna, ili nenaspavana zbog obaveza oko dece i posla, Mica se nasmeje onako od srca i veselo mi kaže, sad već energičnije mešajući kafu: „Hajde, molim te, naspavaćeš se na onom svetu!“
Odgovorno tvrdim da svaka žena mora da nađe jednu svoju Micu! Jednu ženu punu podrške, kvalitetnih saveta, ali ponajviše nesebičnu i pažljivu, realnu osobu, sa kojom će često sesti i uz domaću kafu, otvoriti joj dušu, onako, bez zadrške!
Verujte mi da nema bolje psihoterapije od domaće kafe sa dobrodušnom ženom punom iskustva i nema boljeg momenta od onog kada ona proviri kroz prozor, a ulicom se prolomi čvrsti glas: „Mala, 'ajde dođi da popijemo jednu onu našu domaću!“
