Još nam je u sećanju živa slika žena domaćica. To su one požrtvovane duše koje dan provode podižući sitnu decu, kuvajući na sve četiri ringle, perući brdo suđa i planinu veša i to "od jutra do sutra".
Većina savremenih žena se zarekla, još u detinjstvu, da nikad neće biti domaćica. Neće "smrdeti" na zapršku i kuvanje. Neće joj najveća aktivnost biti šetnja do prodavnice. Na pitane "šta ima?", nikad neće da odgovori "ništa!", jer u njenom životu će se dešavati "svašta"....
A onda je došla pandemija i oni koji su bili "srećni", posao su doneli kući. Odjednom je radni dan postao duži nego obično, a stres daleko veći.
Žene zatvorene u četiri zida sada su postale domaćice, ali sa stručnom spremom. Dok kuvaju supu, tri obroka i dve užine, pišu važan mejl, vode sastanak na Zum aplikaciji, deca im "kmeče" viseći za trpezarijskim stolom... Život se pretvorio u noćnu moru.
NE PROPUSTITE
Pitali smo vas, da li ste ovako zamišljali rad od kuće i koje su mane, a koje prednositi ovakvog rada?
"Možda mi najteže pada činjenica to što svaki dan deluje isto. Kao da se posao uselio u kuću, ili se kuća preselila u firmu, granica se izgubila i negde u toj izmaglici ponekad više ne znaš ni koji je dan, ni kada, niti gde je već prošlo neverovatnih 10 meseci. I tišina u kojoj radim, a koja je na početku prijala, više nije tako utešna i zanimljiva. Nedostaje joj da se ispuni smehom, šuškanjem čokoladica, zveckanjem šoljicama za kafu...
Što se prednosti tiče, sada je više vremena za odmor, bez gubljenja dva sata u gradskom prevozu. Više slobode i opuštenosti - popiješ kafu kad poželiš, zapališ cigaretu za radnim stolom kad ti je gušt, ako ne želiš ne moraš ni da se obučeš, ne moraš da se šminkaš, trčiš, juriš. Ipak, kako sve ima svoje prednosti i mane, ni rad od kuće nije izuzetak," kaže Biljana (29).
******
"Na samom početku prijalo je odmoriti od putovanja do posla i nazad, ali kako je vreme prolazilo javljale su se poteškoće u radu, zatim pad koncentracije zbog celokupune situacije, nesvesnog lutanja misli i lošeg raspoloženja, pa i anksioznosti.
Loša strana rada od kuće jeste i što dan prođe u sedećem položaju, što je i loše
za kičmu. Iako i u firmi sedimo za računarom, od kuće je mnogo teže jer nismo u pokretu do firme i nazad, nemam naviku da tokom pauze izađem na vazduh, nekada samo brzinski ručam, a tokom druge smene čak i ne pravim pauzu, a to nije dobro za produktivnost i oči. Kada završim smenu popodne već padne mrak tako da ne stignem ni da prošetam. Živim sama pa mi sve više i više nedostaju živi razgovori sa koleginicama, druženje, naše smejanje uz koje je i rad lepši i lakši.
Jedina prednost rada od kuće je odmor od svakodnevnog putovanja od kuće do posla i nazad," priča Aleksandra (33).
****
"Dok sam morala da odlazim svakog dana na posao, mislila dam da bih bila najsrećnija kada bih imala tu mogućnost da radim od kuće, a onda nas je snašla korona i većina nas se prebacila na rad iz udobnosti svog doma. Iako sam mislila da će to biti olakšavajuća okolnost, realnosti je da ovakav vid rada može da bude zamoran i da više opterećuje. Ponekad imam osećaj kao da sam konstantno u kancelariji, sa povremenim pauzama.
Najteže mi pada smanjena komunikacija sa ljudima. Smatram da rad u kolektivu doprinosi tome da budemo kreativniji i motivisaniji za rad. Rad od kuće se svodi na provođenje dosta vremena u jednom prostoru. Sve naše aktivnosti i privatne i poslovne se odvijaju u 4 zida, pa sve to može da postane pomalo monotono. Ništa ne može da zameni razgovor uživo.
S druge strane, rad od kuće, donosi i ležernost u radu. Nekim danima mi zaista nije do sređivanja i šminkanja, a kada radite od kuće, niko vam neće zameriti ako ste u trenerci," iskrena je Tamara (28).
*****
"U početku sam samo govorila:"Bože hvala ti što imam mogućnost da budem kod kuće i čuvam decu i sebe!" Ali nakon nekoliko meseci rada od kuće, promenila sma molitvu u:"Bože, spasi me ove agonije!"
Zamislite samo tu agoniju da vas u sred radnog vremena (sa svim mogućim obavezama) dete vuče za rukav da mu date da jede, užina, da ga vodite u toalet, da ga obučete da izađe napolje, da ga zovete da se vrati u kuću, da ga očistite od blata, da ga "naterate" da ide na spavanje u podne...
Od "ranijeg života", sve mi nedostaje, a ponajviše da se našminkam i obujem štikle! Nikako ne mogu da savladam barijeru u glavi i da posle posla izađem u šetnju, da se nađem na kafi sa kumom, sve mislim - još nije vreme, a dani prolaze...
Jedino me teši činjenica da deca stvarno uživaju. Čini mi se da nikad lepše i opuštenije nisu proveli leto, jesen, zimu...
Gledajući njih trudim se da sebe ubedim kako mi toliko nije potreban razgovor sa "odraslima", druženje sa koleginicama, uživnje u bioskopu, pozorištu... Ali, iskreno, sve mi fali, čak i vožnja autobusom..." Vanja (36).
*****
Kako izgleda vaš radni dan u kućnoj varijanti? Da li je i vama "svega dosta" ili biste rado usvojili ovaj način rada i posle pandemije? Pišite nam u komentarima ispod teksta.
