Sa sigurnošću tvrdim da je brak mojih roditelja istrajao punih 40 godina zahvaljujući domaćoj kafi.
Naime, mama kaže da se bračne nesuglasice, uvek lakše rešavaju uz šoljicu tek skuvane, domaće kafe.
Pošto je tata taj koji ranije ustaje, mama se uvek budi uz miris kafe.
"Kada mi dan počne sa mirisom kafe, ja znam da će nekako sve biti u redu – bez obzira šta se trenutno dešava u našim životima“ ima običaj da mi kaže kada baš uz šoljicu domaće kafe razgovaramo o sreći, zadovoljstvima i ciljevima.
Zbog toga je miris domaće kafe za mene oduvek magičan. Miris koji podseća na sreću, harmoniju, na to da će na kraju sve biti uredu – sve dok imamo nekoga sa kim možemo da popijemo kafu i podelimo tu magiju.
To su trenuci kada se svi „otvaramo“ jedni drugima, kada delimo srećne momente i dobijamo podršku kada nam je teško. Kada na glas maštamo, postavljamo ciljeve i smišljamo načine na koje ćemo ih ostvariti, a sve to uz šoljicu tek skuvane kafe.
Upravo ove priče sam se setila neko jutro kada me je probudio miris kafe. U prvi mah sam pomislila, onako sanjiva, da sam u roditeljskom domu i da to moj tata zvecka džezvom, šoljicama, kašičicom. Ali zamislite moje iznenađenje kada sam shvatila da sam u svom stanu, sa suprugom pored mene koji je čvrsto spavao! Pa ko mi to sprema kafu? Otrčala sam do kuhinje i tamo zatekla desetogodišnju kćerku: "Htela sam da te iznenadim, znam koliko voliš da ti neko skuva kafu ujutru.“, rekla je.
Sa mirisom kafe, preplavio me i osećaj neverovatne sreće i zahvalnosti. Da li ima veće radosti, nego kada nešto što voliš, što podseća na mir i harmoniju, preneseš na svoje dete?
Tu i tada, dala sam sebi jedno obećanje: moje dete mora da zna da jutro koje miriše na kafu, znači dan koji miriše na sreću!
