Sada je naučnik otkrio da zadovoljstvo životom raste s višom platom i ne stagnira na određenom prihodu, kako se pretpostavljalo. I to iz iznenađujućih razloga.
Istraživanje o novcu i zadovoljstvu životom: Što više novca, toliko smo srećniji?
Psiholog Metju Kilingsvort proučava osećanje sreće ljudi u Varton školi u američkoj državi Pensilvanija, a za potrebe istraživanja proučavao je 1,7 miliona podataka od više od 33.000 zaposlenih Amerikanaca u dobi od 18 do 65 godina. Učesnici su podelili video zapise svog osećaja zadovoljstva u svakodnevnom životu.
Rezultat istraživanja potvrđuje pretodni konsenzus da više novca pozitivno utiče na zadovoljstvo životom - međutim, istraživanje je u suprotnosti s gornjom granicom prihoda od oko 60.000 evra, za koji se ranije pretpostavljalo da je gornja granica povećanog zadovoljstva. Očigledno ne postoji ograničenje za iznos prihoda zbog kojeg novac više nije problem.
Za svoje istraživanje je Metju Kilingsvort koristio metodu nazvanu „uzorkovanje iskustva“, u kojoj se od učesnika tražilo da ispune ankete u nasumično vreme tokom dana. „To nam govori što se doista događa u životima ljudi, dok oni to žive“, kaže naučnik, objašnjavajući svoju metodu. Većina prethodnih istraživanja o novcu i sreći osvrnula se na celokupno zadovoljstvo životom, dok se Kilingsvort fokusira na veliki skup video snimaka kako bi se dobila realnija slika.
Novac znači kontrolu – a ljudima je potreban kako bi bili srećni
Ispostavilo se da su ljudi s većim primanjima u proseku srećniji od onih s nižom platom, bez obzira na nivo primanja. Psiholog tu činjenicu prvenstveno pripisuje činjenici da bogatiji ljudi imaju veći osećaj kontrole. Dakle, ne radi se nužno o stvarima koje bismo mogli kupiti sa svim tim novcem, nego o subjektivnom osećaju sigurnosti?
„Kada imaš više novca, imaš više izbora kako želiš da živiš svoj život“, kaže Metju Kilingsvort. “To možemo videti u pandemiji. Ljudi koji jedva spajaju kraj s krajem, a onda izgube posao, moraju naći prvi novi posao koji nađu kako bi spojili kraj s krajem, čak i ako im se to sviđa. Ljudi s velikim finansijskim zalihama mogu čekati dok ne dobiju ponudu koja im odgovara.“ Novac ljudima daje više mogućnosti i veći osećaj nezavisnosti u velikim i malim životnim odlukama.
'Ljudi često pridaju previše važnosti novcu'
Međutim, još jedno uzbudljivo otkriće istraživanja bilo je da su ljudi, koji su izjednačavali uspeh i novac, bili manje srećni od onih koji su nezavisno videli dva faktora. „Osim toga, ljudi koji zarađuju više rade duže i često osećaju veći pritisak u smislu vremena“, kaže naučnik, dodatno klasificirajući svoja otkrića. Čak i ako se čini da je čarobna granica dohotka i sreće od 60.000 evra ukinuta i da ljudi koji zarađuju više definitivno mogu biti sretćniji od ljudi s manjim prihodima, Kilingvort jasno daje do znanja da ne vidi novac kao najvažniji faktor sreće. „Ako ništa drugo, ljudi često pridaju preveliku važnost novcu kada razmišljaju o tome kako im je dobro u životu.“ Umesto da se neprestano brinemo o tome koliko bismo novca želeli da imamo i šta nam nedostaje, trebalo bi više da radimo na osećaju kontrole. Naime, što više shvatamo da ne možemo uticati na spoljašnje okolnosti, to više učimo koliko sami možemo da utičemo na svoje životno zadovoljstvo.
Koliko je novac zapravo važan za sreću u životu?
Sada je ljudima koji žive na granici siromaštva, kako kaže Kilingsvort, teško da se bave takvim problemima - za njih, naravno, novac igra veliku ulogu, jer im nedostatak finansija uskraćuje kontrolu nad životnim odlukama. Ali, iznad određenog prihoda, cela je stvar više stvar ega: stalno se upoređujemo s drugima, koji su navodno bolje stojeći, jer zarađuju više. Pritom bismo mogli da osvestimo da je novac, naravno, jedan od segmenata koji može da doprinese našoj životnoj sreći – ili ga barem pojednostaviti. Ali, ima i bezbroj drugih stvari: naši odnosi, zdravlje, koliko vremena imamo i kako ga organizujemo, koliko nam je posao zabavan. Da, potrebna nam je određena količina novca kako bismo mogli ugodno da živimo. Ali, to ne mora biti jedini faktor po kojem merimo svoj uspeh u životu.
Jer, ironično, ovaj pogled brzo stvara osećaj neuspeha.
