1. Turci saobraćajna pravila doživljavaju više kao preporuke nego kao pravila, pa nas ne čudi ako vidimo celu porodicu kako se vozi na motoru bez kacige ili malu decu koja sede u krilu na prednjem sedištu, a zvuk trube bez problema se upućuje čak i policajcima. Osim toga, Turci kreću već na žuto svetlo, a ne mari se previše ni za zebru, vožnju u rokverc na brzim saobraćajnicama ili znakove pored puta.
2. Lažni policijski automobili u stvarnoj veličini često se mogu videti uz put. Upravo zbog njihove neverovatne slobode u saobraćaju vlasti nastoje da na ovaj način uplaše one koji prebrzo voze. Nažalost, pravi policajci retko kada zaustavljaju vozila zbog prekršenih saobraćajnih pravila.
3. Turska je prepuna praznoverja. U tom smislu gotovo svaki Turčin uz sebe ima Nazar Boncuğu, odnosno plavo oko, koje se nalazi na ulazu u dom, u autu ili se pak nosi kao privezak ili ogrlica. Ono je poput talismana za koje se veruje da štiti od zlih duhova. Takođe, kad smo kod praznoverja, Turci smatraju da se život osobe skraćuje u trenutku kada ona kine, zato često kažu cok yasa, što se prevodi kao ''neka dugo poživiš'' ili ''neka ti život bude dug''.
4. Kada ispijaju raki – jedino alkoholno piće koje im dozvoljava vera, često nazdravljaju s ''neka ovo bude naš najgori dan''. Iako je to pomalo čudno čuti u trenucima kada se nešto slavi, na taj način oni izražavaju želju da nam svaki drugi dan bude još i bolji od ovog koji trenutno slavimo.
5. U poslastičarnicama nije čudno videti piletinu. Puding s mlekom i naribanim pilećim prsima bilo je omiljeno jelo Otomana te se i danas smatra jednim od najznačajnijih dezerata u Turskoj.
6. Samo u Turskoj možemo preći s jednog kontinenta na drugi pod vodom. Ideje za podzemnom poveznicom Evrope i Azije se dosetio još sultan Otoman, ali tek je u 21. veku ona i realizovana. Tako Bosporski kanal možemo preći podzemnom železnicom peške, autom ili biciklom preko mosta.
7. Čak i oni nadracionalni veruju da se iz oblika ispijene šolje čaja može iščitati nečija budućnost. Prema tome, oblik ptice simbolizuje novo putovanje, a oblik srca novu ljubav.
8. Turci nisu navikli mirno da čekaju u redu. Iako to može biti prilično frustrirajuće, svaka je kultura drugačija, pa se tako ne trebamo čuditi ako se neko progura ispred nas kako bi naručio hranu ili ušao u autobus.
9. Iako su Turci neverovatno druželjubivi ljudi koji nemaju problema s prilaženjem strancima, smeškanje nepoznatima nije dobrodošlo. Osmesi su rezervisani za ljude koje dobro poznajemo, pa se smeškanje strancima može pogrešno shvatiti.
10. Mangal, odnosno turski roštilj ima posebno mesto u srcu svakog Turčina. Turski roštilj često je zvezda svakog piknika, a Turci ga prave nezavisno od godišnjeg doba. Ovaj ritual je zapravo izgovor za druženje sa svojim najbližima, a svako od njih ima svoj zadatak. Muškarci su uvek zaduženi za brigu o roštilju i iako je samo jedan glavni za njim, drugi paze da je meso savršeno pečeno i da čaše okupljenih nikad nisu prazne. Takođe, turski roštilj ne može se zamisliti bez salate od paradajza, luka, paprika i peršuna, u kojoj i mi često znamo da uživamo.
