Ja sam jedan od onih tipova koji stalno govore: Treba mi više vremena! Znam koliko je svima vreme dragoceno, ali ja uvek imam utisak da mi je 24 sata premalo da postignem sve što sam sebi zacrtao.
Stoga sam odlučio da sebi "stvorim" vreme. Spavaću samo dva sata, umesto preporučenih osam.
Ono šta mi se desilo, nisam očekivao.
Ponedeljak
Odlučio sam da baš u ponedeljak započnem svoj eksperiment. Umesto da odem na spavanje, dremnuo sam dvadesetak minuta. I to mi je bilo dovoljno! Bio sam usredsređen, zaspao sam i probudio se nakon 20 minuta, odmoran i čio!
Utorak
Situacije je počela lagano da se menja. Produktivnost mi nije bila baš na nivou. Nisam imao želju da radim, samo sam čekao određeno vreme kada ću otići da odremam. Nisam uradio ni pola mog standardnog posla. Mozak mi je i dalje bio u "punom pogonu" i bistar. Svakih pet minuta sam iznalazio nova rešenja, i nisam mogao da verujem kako nedostatak sna dobro utiče na mene.
Sreda
U sredu sam zvanično postao zombi. Kretao sam se kao u nekom snu. Ali, moja produktivnost je postala veća. Imao sam one dodatne sate i uspeo sam da završim sve svoje projekte, pa sam čak došao i do novih ideja.
Uprkos velikom uspehu, nisam osećao radost ni olakšanje. Da budem precizniji - nisam osećao ništa. Moje emotivno stanje je bilo daleko od dobrog, što je loše uticalo na moju komunikaciju sa drugim ljudima. Nisam hteo nikog da vidim, da sretnem ili da razgovaram sa bilo kim, pa čak ni na nekoliko minuta.
Četvrtak
Moje telo se naviklo na novi režim. Organizovao sam se dobro pa sam imao vremena za meditaciju, čitanje, obavljanje određenih dužnosti, obuku i druge aktivnosti. Osećao sam se živim, ali umor me je i dalje "mleo". Još uvek se nisam srušio, mrdao sam se - polako.
Petak
Došao je dan depresije. Sve mi je smetalo. Osoba koja me je gledala iz ogledala bila je siva od iscrpljenosti i sa velikim podočnjacima. Više me nije radovao ni moj posao zbog čega sam se i odlučio na ovaj eksperiment. Uradio sam daleko više nego što sam uradio proteklih nedelja, ali ništa me nije toliko radovalo. Sve mi je ličilo na "dan mrmota" - sivo i dosadno. Bio sam na ivici da odustanem od svog projekta.
Subota
Na moj slobodan dan nisam znao šta da radim od sebe. Ipak sam se naterao da odem u šetnju u park, da vežbam, da se vidim sa prijateljima i odem na koncert. Ali kada sam se vratio, primetio sam da sam pospan. Prijatelji su me pitali zašto ovo radim sebi i ja nisam znao šta da odgovorim. Eksperiment sam započeo jer sam na poslu imao mnogo obaveza koje sam savladao tokom ovog nespavanja, ali u petak sam mogao da prekinem ovo mučenje, ali ipak sam odlučio da nastavim do nedelje...
Nedelja
Zahvaljujući alarmu koji nije radio (ili ga jednostavno nisam čuo) spavao sam 12 sati bez prekida. Probudio sam se čio, veseo i odmoran. Svet više nije bio zamagljen sivilom. Ponovo sam bio živ!
Iako nisam sproveo eksperiment do kraja, shvatio sam da sam presrećan i da se osećam sasvim dobro.
Zaključak!
Sećajući se ovih 6 dana, ne mogu reći da je to bilo užasno iskustvo. Iako su rezultati bili diskutabilni. Za pet dana sam ispunio mesečni plan rada, ali zbog zamora dosta sam grešio u poslu, tako da sam neke zadatke morao da ponovim.
Što se tiče mog zdravlja: izgledao sam dosta starije nego inače, a i uprkos treningu dobio sam na težini. Negde na sredini eksperimenta sam osetio užasne glavobolje. Ali sve se vratilo u normalu kada se eksperiment završio.
Zaključak je da nespavanje ne preporučijem nikome! Spavanje je vreme za odmor i oporavak i niko to sebi ne sme da uskrati.
Moj savet je da nikad sebe ne lišite dobrog sna!
