Profesor Valdinger ima pristup rezultatima 75-godišnjeg istraživanja o faktorima za postizanje istinske sreće i zadovoljstva. U ovom inspirativnom govoru on deli sa nama važne lekcije koje je naučio iz ovog istraživanja.
Prvo pitanja na koje se on bazira su sledeća:
Šta nas održava zdravim i srećnim tokom života?
Ukoliko biste ulagali danas u najbolju verziju sebe u budućnosti, gde biste uložili svoje vreme i energiju?
Nedavno je na milenijumskoj generaciji urađena anketa, gde su ih pitali koji su im najvažniji životni ciljevi: i preko 80% njih je odgovorilo da im je najveći životni cilj da se obogate. Ostalima je najveći cilj bio da budu poznati.
I stalno nam govore da moramo da "zapnemo" na poslu, da se više trudimo i da postižemo više. Stekli smo utisak da je to ono što bi trebalo da sledimo kako bismo imali dobar život.
Većinu onoga što znamo o ljudskom životu znamo iz odogovora ljudi na pitanja o njihovim sećanjima iz prošlosti. A koliko znamo, osvrtanje na prošlost uopšte nije pouzdano. Zaboravljamo ogromnu većinu onoga što nam se desilo u životu, a ponekad je sećanje i istinski kreativno.
Međutim, šta ako bismo mogli da posmatramo celokupne živote kako se vremenom razvijaju?
Učinili smo to. Harvardovo istraživanje razvoja odraslih je možda najduže istraživanje života odraslih koje je ikad sprovedeno. Tokom 75 godina smo pratili živote 724 muškarca: godinu za godinom smo ih pitali o poslu, porodičnim životima, zdravlju, i naravno, pitali smo ih sve vreme ne znajući kako će njihove životne priče ispasti na kraju.
Koje su lekcije proizašle iz desetina hiljada stranica informacija koje smo sakupili o ovim životima?
Pa, lekcije nisu o slavi, bogatstvu ili sve vrednijem i vrednijem radu. Najjasnija poruka koja nam je stigla iz ovog istraživanja koje je trajalo 75 godina je sledeća:
Dobri odnosi nas održavaju srećnijima i zdravijima. I tačka.
Naučili smo tri važne lekcije o odnosima: Prva je da su društvene veze zaista dobre po nas, i da usamljenost ubija.
Ispostavilo se da su ljudi koji su društveno povezaniji sa porodicom, prijateljima, društvom, srećniji, fizički zdraviji i žive duže od ljudi koji su lošije povezani.
A takođe se ispostavilo i da je iskustvo usamljenosti otrovno. Ljudi koji su izolovaniji od drugih, više nego što bi želeli da budu, otkrivaju da su manje srećni, zdravlje počinje da im se pogoršava rano tokom srednjih godina, njihove moždane funkcije počinju ranije da opadaju i žive kraće od ljudi koji nisu usamljeni.
I znamo da možete biti usamljeni u gomili ljudi, da možete biti usamljeni u braku, pa je druga velika lekcija koju smo naučili ta da se ne radi samo o broju prijatelja koje imate i ne radi se samo o tome da li ste u privrženoj vezi već je važan kvalitet vaših bliskih veza.
Tajna duge i stabilne veze: 3 stvari su ključne za uspeh!
Ispostavilo se da je život u središtu konflikta zaista loš za vaše zdravlje: Izrazito konfliktni brakovi, bez mnogo ljubavi, ispostavilo se da su veoma loši po vaše zdravlje, možda i gori od razvoda.
A život unutar dobre, tople veze vas štiti. Dobre, bliske veze čine da se ublažavaju bičevi i udarci starosti.
Treća važna lekcija koju smo naučili jeste da dobre veze ne štite samo naša tela, već štite i naše mozgove. Ispostavilo se da kada su ljudi u vezama u kojima osećaju da zaista mogu da računaju na drugu osobu kada je to potrebno, sećanja tih ljudi duže ostaju jasna.
A ljudi u vezama i kojima osećaju da zaista ne mogu da računaju na drugu osobu, ti ljudi ranije doživljavaju pogoršanje pamćenja.
