Dr Šigeaki Hinahara je radio skoro do stote godine, pisao knjige, obučavao mlade lekare i nije imao nameru da starost pretvori u čekanje mira. Doživeo je 105 godina i verovao je da mnogo toga zavisi ne samo od stanja nečijeg tela već i od toga kako neko provodi dane.
U njegovom pristupu postoji jedna zanimljiva ideja: važno je da osoba ne samo brine o svom zdravlju, već i da sačuva razloge zbog kojih želi da se probudi ujutru.
7 navika koje vam pomažu da ostanete aktivni
1. Više se krećite
Ne morate da provodite sate u teretani. Hodanje, penjanje stepenicama umesto lifta i malo istezanja tokom dana su takođe važni. Važno je da vežbanje ne bude retka pojava, već da ga učinite delom vaše svakodnevne rutine.
2. Ne odustaj od onoga što voliš.
Hinahara je nastavio svoju medicinsku praksu i u starosti. Njegov posao ga je ne samo zaokupljao, već mu je davao i osećaj pripadnosti. Naravno, ne moraju svi da rade nakon penzionisanja. Ali pronalaženje zanimanja koje angažuje i izaziva razmišljanje je korisno u bilo kom dobu.
3. Pronađite svoj ikigai
U japanskoj kulturi postoji koncept koji se zove „ikigai“, koji se odnosi na smisao života, razlog zbog kojeg ustajete ujutru. Za neke je to briga o porodici; za druge je to uzgajanje bašte, sviranje muzike, putovanje ili pomaganje drugima.
Ne morate postići velike stvari. Ponekad je dovoljno imati planove za sledeću nedelju i aktivnost u kojoj uživate.
4. Naučite da se nosite sa stresom
Negodovanje, anksioznost i stalna iritacija crpe energiju. Nemoguće je potpuno izbeći probleme, ali možete naučiti da prestanete da ponavljate stare sukobe. Šetnje, druženje, muzika i omiljene aktivnosti vam pomažu da se isključite i vratite emocionalnu ravnotežu.
5. Vodite računa o svom zdravlju svakog dana
Ishrana, fizička aktivnost, adekvatan san i blagovremena medicinska pomoć su važniji od nasumičnih pokušaja brzog ispravljanja posledica dugogodišnjih navika. Promene načina života mogu smanjiti neke rizike od bolesti, iako nisu zamena za lečenje kada je potrebno.
6. Pomažite drugima
Hinahara je posvetila mnogo vremena pacijentima i obuci mladih specijalista. Briga o drugima pomaže u održavanju društvenih veza i osećaja sopstvene vrednosti. Ovo ne zahteva nužno volontiranje ili dobrotvorni rad. Ponekad je dovoljno saslušati voljenu osobu, pomoći komšiji ili podeliti znanje.
Istovremeno, važno je zapamtiti sopstvene snage. Pomaganje ne bi trebalo da se pretvori u obavezu da stalno spasavate sve oko sebe.
7. Nikada ne prestajte da učite
Čak i nakon što je napunio 100 godina, Hinahara je nastavio da piše i istražuje nove ideje. Njegov primer nas podseća da godine ne primoravaju osobu da se ograniči na svoj uobičajeni spektar aktivnosti.
Možete savladati računar, naučiti da kuvate novo jelo, početi da crtate ili pročitati knjigu na nepoznatu temu. Ne zbog diplome ili pohvale. Jednostavno zato što je zanimljivo.
Šta je dr Hinahara jela svaki dan
Njegova ishrana se sastojala od jednostavnih namirnica: povrća, ribe, pirinča, mleka, kafe, soka od pomorandže i male količine maslinovog ulja. Za ručak se ponekad ograničavao na mleko i nekoliko kolačića, a večera je obično uključivala povrće, ribu i pirinač.
Hinahara je takođe praktikovao umerenost u ishrani i trudio se da se ne prejeda. Ovo je povezano sa japanskim principom „hara hači bu“, koji se odnosi na naviku prestanka jela pre nego što se čovek potpuno siti.
Međutim, ishrana jednog stogodišnjaka ne može se smatrati univerzalnim receptom. Nutritivne potrebe variraju u zavisnosti od starosti, zdravlja i fizičke aktivnosti. Posebno u starosti je važno unositi dovoljno proteina i energije, umesto ograničavanja ishrane po svaku cenu.
Na šta zaista vredi obratiti pažnju? Uključite više povrća i zelenila u svoju ishranu, jedite ribu i ograničite višak šećera i visoko prerađene hrane. I ne zaboravite da zdrava ishrana treba da ostane hranljiva.
Još jedan važan princip koji je lako zaboraviti
Hinahara je pridavala veliki značaj odnosima sa drugima. Osobi nisu potrebni samo pravilna hrana i vežbanje, već i razgovor, prijateljstvo i osećaj pripadnosti porodici ili zajednici.
Sa godinama se naš društveni krug ponekad sužava. Deca postaju nezavisna, kolege umiru, a poznati susreti postaju ređi. Stoga, nova poznanstva i zajednička interesovanja dobijaju posebnu vrednost.
Ne morate biti duša zabave. Ponekad je dovoljna samo jedna osoba koju možete pozvati bez razloga ili aktivnost koja vas tera da poželite da izađete iz kuće.
I možda upravo upravo u tome leži najzanimljiviji aspekt dugovečnosti: briga o sebi ne bi trebalo da se ograničava samo na beskrajno praćenje zdravlja. Život ne postaje ispunjen samo zato što se pravilno hranimo i vežbamo.
Važno je da je održite radoznalom, društvenom, angažovanom i da se bavi svojim omiljenim aktivnostima i planovima, čak i onim malim.
Ovo su vrste navika sa kojima možete početi već danas, bez čekanja na ponedeljak, penziju ili neku posebnu priliku.
