- U Srbiji je od početka sezone nadzora registrovano 11 slučajeva groznice Zapadnog Nila, a 10 obolelih ima neuroinvazivni oblik bolesti.
- Najveći rizik od težeg oblika imaju stariji i osobe oslabljenog imuniteta, a infekcija se potvrđuje samo laboratorijskom analizom.
- Ne postoji specifičan lek ni vakcina, pa je ključ zaštite izbegavanje uboda komaraca i uklanjanje stajaće vode.
U Srbiji je, prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od početka sezone nadzora, 1. juna 2026. godine, do 23. avgusta 2026. godine registrovano ukupno 11 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od toga je 10 pacijenata sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Ovaj virus je široj javnosti ostao posebno u pamćenju nakon smrti glumice Mire Furlan, koja je 2021. preminula nakon teških zdravstvenih komplikacija povezanih upravo sa ovom bolešću.
Kakav virus je u pitanju
Virus Zapadnog Nila u prirodi cirkuliše najpre između ptica i komaraca. Ptice su njegov glavni rezervoar, a komarac se zarazi hraneći se krvlju zaražene ptice i virus potom ubodom može da se prenese na čoveka, konja ili drugog sisara.
Najvažniji prenosnici su komarci roda Culex. Ljudi često pomisle na tigrastog komarca jer ga mogu prepoznati, ali virus mogu da prenesu i naši "obični", domaći komarci. Bolest se ne prenosi uobičajenim kontaktom s čoveka na čoveka.
Kad se javlja
Groznica Zapadnog Nila ima sezonski karakter - najčešće se javlja tokom leta i rane jeseni, a infekcije ljudi i životinja uglavnom se beleže od sredine jula do kraja septembra.
Ko je u riziku
Veći rizik od teškog oblika bolesti imaju starije osobe i ljudi oslabljenog imunog sistema. Među njima su osobe koje boluju od malignih ili drugih hroničnih bolesti i oni kojima je imunitet oslabljen zbog terapije koju primaju. Među rizičnim grupama su i osobe s hroničnom bubrežnom bolešću, dijabetesom i hipertenzijom. Teži slučajevi mogu se pojaviti i kod mlađih ljudi, ali znatno ređe.
Inkubacija i do 14 dana
Nakon uboda zaraženog komarca, simptomi se, ako se uopšte pojave, najčešće razviju nakon dva do šest dana, premda inkubacija može da potraje i do 14 dana.
Povišena temperatura nakon leta i brojnih uboda komaraca, međutim, nije razlog da čovek odmah posumnja na Zapadni Nil. To je ipak retka bolest. Ali ako se uz povišenu temperaturu pojave ozbiljnije tegobe, poput poremećaja svesti, vrlo jake glavobolje, osipa, izrazite slabosti ili se osoba uopšteno oseća jako loše, treba se hitno javiti lekaru. U manje od jedan odsto inficiranih dolazi do zahvatanja centralnog nervnog sistema i razvoja meningitisa, encefalitisa ili, vrlo retko, do akutne mlohave paralize, pri čemu su mišići ruku i nogu opušteni, a refleksi oslabljeni ili potpuno odsutni.
Da li je reč o groznici Zapadnog Nila - može se utvrditi jedino laboratorijskom analizom.
Kako se bolest leči
Ne postoji specifičan lek protiv infekcije groznice Zapadnog Nila niti specifična antivirusna terapija. Kod blažih oblika bolesti lečenje je simptomatsko i usmereno na ublažavanje tegoba. Osobama s težim oblikom bolesti potrebno je bolničko lečenje i intenzivija terapija. Većina obolelih oporavi se bez trajnih posledica.
Kako sprečiti zarazu
Trenutno ne postoji vakcina protiv ove bolesti, a najjednostavnija zaštita je sprečavanje uboda komarca. Preporučuju se repelenti (sprejevi i stikovi protiv komaraca), nošenje dugih rukava i nogavica, naročito u vreme kada su komarci najaktivniji, kao i postavljanje mrežica na prozore i vrata.
Posebno je važno uklanjati stajaću vodu u kojoj se komarci razmnožavaju: posude i kante s vodom, dečji bazeni, tanjrići ispod saksija, a sva mesta u kućama, stanovima i dvorištu gde se voda može zadržati (čak i nakon kiše) mogu postati njihova legla pa na njih treba obratiti pažnju.
