Kada upoznate osobu koja je zakoračila u devetu deceniju života, a pritom izgleda vitalno, govori bistro, kreće se bez poteškoća i gotovo nikada ne posećuje lekare, prirodno je da se zapitate u čemu je njena tajna dobrog zdravalja.
Upravo takav utisak ostavila je na mene doktorka Milena, žena od 80 godina koja je više od četiri decenije radila kao internista, a koja i danas svakodnevno šeta, kuva, čita bez naočara i pamti detalje bolje nego mnogi duplo mlađi ljudi.
Kada sam je pitala kako uspeva da sačuva zdravlje i energiju u tim godinama, samo se nasmejala i rekla:
„Ljudi misle da zdravlje zavisi od jednog čudesnog saveta ili skupih preparata. Istina je mnogo jednostavnija — zdravlje se godinama gradi kroz male navike koje svakodnevno ponavljamo.“
"Ja sam doktorka, imam 103 godine i 6 životnih principa zdravlja i sreće: Ova namirnica nalazi se na samom vrhu liste dugovečnosti"
Potom mi je otkrila pravila kojih se, kako kaže, pridržava još od mladosti i zbog kojih veoma retko završava u ordinaciji.
Nikada ne preskače doručak, ali pažljivo bira šta jede ujutru
Doktorka tvrdi da je najveća greška modernog načina života upravo neredovna ishrana i konzumiranje hrane „s nogu“.
„Organizam ne voli haos“, govori.
Svako jutro započinje laganim doručkom koji joj daje energiju, ali ne opterećuje organizam. Najčešće bira ovsene pahuljice, jaja, jogurt, orašaste plodove ili sezonsko voće.
Posebno izbegava industrijska peciva i velike količine šećera rano ujutru, jer smatra da upravo takvi obroci izazivaju nagle oscilacije energije tokom dana.
„Ako dan počnete hranom koja vas odmah uspava i naduje, telo vam vrlo brzo šalje signal da nešto nije u redu.“
Naglašava i da nikada ne jede previše kasno uveče, jer kvalitet sna direktno utiče na zdravlje srca, hormone i imunitet.
Svakog dana se kreće, čak i kada nema volje
Iako ima 80 godina, doktorka Milena i dalje svakodnevno pešači najmanje sat vremena. Kaže da ljudi često pogrešno veruju da fizička aktivnost mora biti naporna da bi imala efekta.
„Telo nije stvoreno za celodnevno sedenje. Čak i lagano kretanje svakog dana pravi ogromnu razliku.“
Nikada nije bila ljubitelj teretana niti rigoroznih treninga, ali je čitavog života praktikovala jednostavne navike — hodanje, istezanje, lagane vežbe i boravak na svežem vazduhu.
Posebno ističe da kretanje ne utiče samo na telo, već i na mentalno zdravlje.
„Ljudi ne primećuju koliko im se raspoloženje promeni nakon obične šetnje.“
San smatra važnijim od mnogih lekova
Jedna od stvari koju je posebno naglasila jeste važnost sna, za koji tvrdi da ga ljudi danas ozbiljno potcenjuju.
„Ne možete godinama spavati po četiri sata, živeti pod stresom i očekivati da organizam ne plati cenu.“
Kaže da je tokom cele karijere primećivala koliko su hronični umor, nervoza i nedostatak sna povezani sa visokim pritiskom, problemima sa srcem, gojaznošću i oslabljenim imunitetom.
Zato se, bez obzira na obaveze, trudila da odlazi na spavanje u približno isto vreme i da pred san izbegava stresne sadržaje, rasprave i previše vremena pred ekranom.
„Telo se obnavlja dok spavate. Ljudi često zaboravljaju da odmor nije luksuz nego potreba.“
Nikada nije dozvolila da stres upravlja njenim životom
Iako je radila izuzetno odgovoran i stresan posao, doktorka priznaje da je veoma rano shvatila koliko emocije utiču na fizičko zdravlje.
„Možete jesti najzdraviju hranu na svetu, ali ako svakodnevno živite u besu, strahu i nervozi — telo to pamti.“
Kaže da je tokom života naučila da ne reaguje burno na stvari koje ne može da promeni, kao i da se distancira od ljudi i situacija koje joj crpe energiju.
Umesto toga, trudila se da pronađe male rituale koji joj donose mir — jutarnju kafu u tišini, čitanje, rad u bašti ili razgovor sa bliskim ljudima.
„Mir nije nešto što dođe samo od sebe. To je navika koju morate da gradite.“
Nikada nije uzimala lekove „na svoju ruku“
Kao lekar, posebno upozorava na sve češću naviku ljudi da sami sebi postavljaju dijagnoze i nekontrolisano uzimaju lekove ili suplemente.
„Danas ljudi popiju šaku vitamina, a ne znaju ni da li im zaista trebaju.“
Naglašava da prevencija ne znači opsesivno konzumiranje preparata, već redovne kontrole, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost i slušanje signala koje telo šalje.
„Organizam vrlo često upozorava mnogo pre nego što nastane ozbiljan problem, ali ljudi te signale ignorišu.“
Održava društvene kontakte i ne povlači se od ljudi
Jedna od najzanimljivijih stvari koju je pomenula jeste koliko usamljenost utiče na zdravlje, posebno u starijem dobu.
„Ljudi misle da stare od godina, a zapravo često stare od izolacije.“
I danas redovno razgovara sa prijateljima, odlazi na pijacu, druži se sa porodicom i trudi se da ostane uključena u svakodnevni život.
Veruje da su razgovori, smeh i osećaj pripadnosti jednako važni za zdravlje kao pravilna ishrana.
„Dugovečnost nije stvar sreće, već svakodnevnih izbora“
Na kraju razgovora rekla je nešto što mi je dugo ostalo u glavi:
„Ljudi često traže tajnu dugog života, a istina je da tajna uglavnom ne postoji. Organizam pamti kako ga tretirate decenijama. Nije presudan jedan dan, već ono što radite svakog jutra, svakog popodneva i svake večeri.“
Dodala je da nikada nije težila savršenstvu, već ravnoteži.
I možda upravo u tome leži razlog zbog kog i danas, u osmoj deceniji života, retko sedi u čekaonicama i još uvek živi aktivno, smireno i dostojanstveno.
