Ako se ne leči, reumatoidni artritis vodi u invaliditet: Ova hrana je jako štetna za ljude obolele od ove autoimune bolesti

Reumatoidni artritis je hronična autoimuna bolest koja ne pogađa samo zglobove, već može zahvatiti ceo organizam. Njegova posebna opasnost leži u činjenici da se razvija podmuklo, često neprimetno u početku, ali sa ozbiljnim posledicama ako se ne leči na vreme.

Prema Briselskoj deklaraciji Evropskog saveza udruženja za reumatologiju (EULAR), u Srbiji čak 1.800.000 ljudi boluje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti.

Od tog broja:

• oko 90.000 odraslih ima hronične artritise
• oko 35.000 boluje od reumatoidnog artritisa
• oko 35.000 od psorijaznog artritisa i ankilozirajućeg spondilitisa
• oko 2.000 dece ima hronične artritise
• oko 10.000 boluje od sistemskih bolesti vezivnog tkiva

Ovi podaci jasno ukazuju da se radi o ozbiljnom zdravstvenom problemu koji pogađa veliki deo populacije.

Koje vrste reumatskih bolesti postoje

Hronične reumatske bolesti dele se u tri glavne grupe:

Degenerativne bolesti

• hronični cervikalni i lumbalni sindrom
• degenerativne promene kičme
• koksartroza (kuk) i gonartroza (koleno)
• artroze drugih zglobova

Zapaljenske bolesti

• reumatoidni artritis
• psorijazni artritis
• ankilozirajući spondilitis

Vanzglobne bolesti

Ove bolesti zahvataju vezivno tkivo i često imaju sistemski karakter.

Reumatoidni artritis pripada zapaljenskim bolestima i čak četiri puta češće pogađa žene, najčešće između 15. i 50. godine života.

Kako bolest nastaje i napreduje

Reumatoidni artritis počinje u sinovijalnoj membrani — opni koja oblaže unutrašnjost zgloba i omogućava njegovo normalno funkcionisanje.

Tokom bolesti dolazi do stvaranja zapaljenskog tkiva koje postepeno razara:

• zglobnu hrskavicu
• krajeve kostiju
• okolne strukture zgloba

Najveći problem je što su deformiteti koji nastanu nepovratni. Upravo zato je rana reakcija ključna.

Prvi simptomi koje ne treba ignorisati

Bolest se razvija polako, ali postoje jasni znaci upozorenja:

• bol u sitnim zglobovima šaka i stopala
• jutarnja ukočenost koja traje duže od sat vremena
• otok i simetrična zahvaćenost zglobova
• bolovi u mirovanju, posebno noću i pred zoru

Kasnije se mogu javiti i opšti simptomi:

• malaksalost i umor
• gubitak apetita
• povišena temperatura
• gubitak telesne mase

Ako se ne leči pravilno, čak 50% obolelih postaje invalid u roku od dve godine, a posle deset godina taj broj raste na 80%.

Rana dijagnoza – ključ za normalan život

Dobra vest je da se danas bolest može držati pod kontrolom ako se otkrije na vreme.

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

• pregleda reumatologa
• laboratorijskih i imunoloških analiza
• ultrazvuka zglobova (najosetljiviji u ranoj fazi)
• magnetne rezonance
• rendgena (u kasnijim fazama)

Uvođenjem terapije na vreme, čak 80% pacijenata može ući u remisiju u roku od nekoliko meseci.

Savremeno lečenje menja tok bolesti

Osnovu terapije čine:

• lekovi koji smanjuju upalu (NSAIL)
• kortikosteroidi
• lekovi koji menjaju tok bolesti (npr. metotreksat)

U slučajevima kada standardna terapija ne daje rezultate, uvode se biološki lekovi, koji su napravili pravu revoluciju u lečenju jer mogu gotovo potpuno smiriti bolest.

Pored lekova, izuzetno je važan i stil života:

• redovna fizička aktivnost prilagođena stanju
• izbegavanje stresa
• pravilna ishrana
• Ishrana kao važan saveznik u borbi protiv bolesti

Ishrana ima direktan uticaj na zapaljenske procese u organizmu. Neodgovarajuće namirnice mogu pogoršati stanje, dok pravilna ishrana može ublažiti simptome.

Cilj nije „jačanje imuniteta“, već smanjenje upale u organizmu.

Hrana koja se preporučuje

• mediteranski način ishrane
• riba bogata omega-3 masnim kiselinama
• sveže voće i povrće (najmanje 5 porcija dnevno)
• orašasti plodovi (orasi, bademi, lešnici)
• mlečno-kiselinski proizvodi (jogurt, sir)
• hrana bogata vitaminom D i kalcijumom

Antioksidansi iz voća i povrća pomažu u zaštiti zglobova i smanjenju upale.

Hrana koja može pogoršati stanje

Osobe sa reumatoidnim artritisom treba da izbegavaju:

• brzu hranu (pica, hamburgeri)
• peciva i industrijske proizvode
• slatkiše (pojačavaju bol i upalu)
• grickalice
• kravlje mleko
• agrume
• žitarice sa glutenom (pšenica, ječam, raž)

Ove namirnice mogu podstaći zapaljenske procese i pogoršati simptome bolesti.

Vitamin D i kalcijum – ključ za kosti

Kod obolelih je česta i osteoporoza, zbog same bolesti i terapije.

• unositi 1000–1500 mg kalcijuma dnevno
• obezbediti 800–1000 IJ vitamina D
• boraviti na suncu
• redovno konzumirati ribu i mlečne proizvode