Ishrana posle moždanog udara: Samo jedan način može smanjiti rizik od ponovnog udara i pomoći pri oporavku celog tela

Nakon moždanog udara, pravilna ishrana postaje ključni deo oporavka. Važno je osigurati da vaše telo dobije sve potrebne hranljive materije, jer nedostatak nutrijenata može usporiti proces oporavka i povećati rizik od ponovnog udara.

• Problemi s rukama ili rukovanjem posuđem, što otežava jelo i piće.
• Poteškoće s pamćenjem i koncentracijom, zbog čega možete zaboraviti da jedete ili pijete dovoljno tečnosti.
• Gubitak apetita – često se javlja osećaj da niste gladni.
• Problemi sa gutanjem, poznati kao disfagija.

Sve ove poteškoće mogu dovesti do nedostatka hranljivih materija i usporiti proces oporavka.

Kako pomoć može izgledati:

• Ako imate poteškoće s rukama ili pamćenjem, radni terapeut može preporučiti posebne pribore za jelo i strategije koje pomažu da ne zaboravite obroke.
• Ako imate problema sa gutanjem, logoped može preporučiti prilagođene tehnike i promenu konzistencije hrane i pića kako bi jelo bilo sigurno.
• Dijetetičar može pomoći da vaša ishrana sadrži sve potrebne nutrijente i da se u obroke uključe suplementi ako je potrebno.

Osnovni principi zdrave ishrane

Za sve, a posebno za osobe nakon moždanog udara, preporučuje se raznovrsna ishrana koja obuhvata pet osnovnih grupa namirnica:

• Povrće i mahunarke – birajte različite vrste i boje povrća, uključujući grašak, sočivo i pasulj.
• Voće – sveže, sezonsko i raznovrsno.
• Žitarice – pretežno integralne i bogate vlaknima, poput integralnog hleba, riže, testenine, ovsa, kvinoje i ječma.
• Proteini – nemasno meso, riba, jaja, tofu, orašasti plodovi, semenke i mahunarke.
• Mlečni proizvodi i alternative – mleko, jogurt, sir i alternative obogaćene kalcijumom (npr. soja ili bademovo mleko), navodi se u studiji https://health.clevelandclinic.org/. 

Važan savet: pijte dovoljno vode svakog dana.

Namirnice i navike koje treba ograničiti

Kako biste smanjili rizik od ponovnog udara i oštećenja krvnih sudova, obratite pažnju na sledeće:

• So: previše soli povećava krvni pritisak. Birajte proizvode sa smanjenim sadržajem soli i koristite začine i bilje za poboljšanje ukusa umesto soli.
• Šećer: preterani unos šećera može oštetiti krvne sudove. Obratite pažnju na skriveni šećer u gaziranim pićima, voćnim sokovima i slatkišima.
• Zasićene masti: ove masti povećavaju nivo holesterola. Umesto njih birajte polinezasićene i mononezasićene masti, maslinovo ulje, orašaste plodove, avokado i puter od orašastih plodova.
• Alkohol: povećava rizik od ponovnog moždanog udara, stoga je najbolje izbegavati ga ili se striktno konsultovati s lekarom, ističe se u studiji https://strokefoundation.org.au/ koja se bavi ishanom posle moždanog udara.

Namirnice koje posebno pomažu nakon moždanog udara

• Voće i povrće sadrže antioksidante koji štite krvne sudove i pomažu u kontroli krvnog pritiska.
• Vlakna iz povrća, voća i integralnih žitarica pomažu snižavanju holesterola.
• Folat (zeleniš, mahunarke, integralne žitarice) može smanjiti rizik od ponovnog udara.
• Kalijum i kalcijum (domaći mlečni proizvodi, obogaćene alternative, riba s kostima, bademi, tofu) pomažu u kontroli krvnog pritiska.

Najbolja ishrana za prevenciju hroničnih bolesti

Jagoda Jorga je u "Vodiču za zdrave navike" sa svojim kolegama istakla kako je najbolje da se stvore zdrave navike koje se tiču ishrane i fizičke aktivnosti.

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na zdravlje i kvalitet života. Njena uloga u nastanku i prevenciji hroničnih bolesti intenzivno se proučava poslednjih pedesetak godina. Iako još uvek postoje neka nerazjašnjena pitanja, savremena istraživanja jasno pokazuju: obrazac ishrane bogat kalorijama, mastima i dodanim šećerima, a siromašan voćem i povrćem, direktno povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti. S druge strane, pravilno izabrane i nutritivno bogate namirnice mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od bolesti.

1. Prekomeran unos kalorija i nezdravih masti

Neumeren unos hrane bogate mastima i šećerom, posebno prerađene hrane, dovodi do prekomerne telesne težine i gojaznosti. Takav način ishrane povezan je i sa povećanim rizikom od šećerne bolesti tipa 2.

Preporuke:

• Ograničite ukupne masti na manje od 30% dnevnog unosa kalorija.
• Smanjite unos zasićenih i trans masti, prisutnih u industrijskim proizvodima, maslacu, kremama, margarinu, kokosovom i palminom ulju.
• Ograničite dodate šećere na manje od 10% ukupnog dnevnog unosa energije.

Mnogi ljudi nisu svesni stvarne energetske vrednosti hrane koju konzumiraju i svojih dnevnih potreba, pa je edukacija o ovome ključna.

2. Prekomeran unos soli

Visok unos soli povećava rizik od hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i raka želuca. Prosečan unos kod većine ljudi je između 9 i 12 grama dnevno, što je skoro dvostruko više od preporučenih 5 grama soli dnevno.

Efekti smanjenja soli:

• Smanjenje krvnog pritiska.
• Smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara.
• Potencijalno sprečavanje miliona smrtnih ishoda godišnje na globalnom nivou.
• 3. Ishrana bogata namirnicama biljnog porekla

Dijetni obrazac bogat povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama značajno smanjuje rizik od gojaznosti, šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka.

Prednosti:

Olakšava održavanje zdrave telesne težine.

Smanjuje krvni pritisak.

Bogata je dijetnim vlaknima koja štite od raka debelog creva.

Povrće i voće, posebno zeleno lisnato i kupusnjače, te citrusi, sadrže vitamine, minerale, antioksidante i fitohemikalije koji doprinose zdravlju krvnih sudova i smanjenju rizika od hroničnih bolesti.

Statistika:
Osobe koje konzumiraju više od 400 g voća i povrća dnevno imaju:

• 7% manji rizik od koronarne bolesti srca.
• 4% manji rizik od moždanog udara.

4. Mediteranski tip ishrane

Mediteranska ishrana je najpoznatiji i najistraženiji obrazac zdrave ishrane u evropskom kontekstu. Karakteriše se:

• Maslinovim uljem kao glavnim izvorom masti.
• Povećanim unosom mahunarki, integralnih žitarica, orašastih plodova, voća i povrća.
• Umerenom konzumacijom mlečnih proizvoda (sir i jogurt) i alkohola (crno vino).
• Bogatom konzumacijom morske ribe, dok se crveno meso, jaja i slatkiši koriste umereno.

Dokazani efekti:

• Smanjenje rizika od prerane smrti.
• Smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
• Prevencija drugih hroničnih bolesti.

Dodatak:
Neka istraživanja pokazuju da unos koštunjavog voća (npr. 30 g dnevno) može biti jednako koristan kao i dodatno maslinovo ulje u smanjenju rizika od bolesti srca.