9 glavnih simptoma tifusa: Javljaju se danima nakon infekcije, a posledice mogu biti fatalne

Tifus je ozbiljna zarazna bolest koju izazivaju bakterije iz roda Salmonela (najčešće Salmonella typhi ili Salmonella paratyphi). Iako se danas ređe javlja u razvijenim zemljama zahvaljujući boljoj higijeni i vakcinaciji, i dalje je prisutan u mnogim delovima sveta gde su uslovi života i sanitarne navike lošiji.

Šta je tifus?

Tifusna groznica (ili trbušni tifus) je sistemska infekcija koja zahvata ceo organizam, ali najviše pogađa digestivni sistem i krvotok. Nakon što bakterija uđe u telo, ona prolazi kroz zid creva i ulazi u krv, gde počinje da se razmnožava i širi.

Bez pravovremene terapije, tifus može izazvati ozbiljne komplikacije — perforaciju creva, krvarenje, pa čak i smrtni ishod.

Uzročnik i način prenošenja

Glavni uzročnik je bakterija Salmonella typhi, koja opstaje u vodi, hrani i na predmetima duže vreme.

Prenosi se:

• konzumiranjem zagađene vode ili hrane,
• neoprano voće i povrće koje je zalivano zaraženom vodom,
• kontaktom sa izlučevinama obolelih (posebno ako se ne poštuju pravila lične higijene).

Osoba može postati nosioc tifusa i posle izlečenja – to znači da više nema simptome, ali bakteriju i dalje izlučuje, pa može zaraziti druge.

Najvažniji simptomi tifusa

Simptomi se obično javljaju 7–14 dana nakon infekcije i razvijaju se postepeno.

U prvoj fazi bolest često liči na običnu prehladu ili grip, ali ubrzo dobija težu kliničku sliku.

Glavni simptomi uključuju:

• Visoka, postepeno rastuća temperatura (često dostiže 39–40°C)
• Jak umor i slabost
• Bolovi u stomaku, nadutost i grčevi
• Gubitak apetita i mršavljenje
• Glavobolja, vrtoglavica i nesanica
• Zatvor ili, ređe, proliv
• Crvenkasti osip po trbuhu i grudima (tzv. "roseole")
• Usporen puls u odnosu na visoku temperaturu (tzv. "Fagetov znak")
• Uvećana slezina i jetra

U težim slučajevima može doći do povraćanja, konfuzije, delirijuma i unutrašnjeg krvarenja.

Kako prepoznati tifus u ranoj fazi

Rani simptomi često liče na grip: temperatura, malaksalost, glavobolja i bolovi u mišićima.

Međutim, kod tifusa se temperatura ne spušta spontano, već polako raste iz dana u dan, dok pacijent deluje sve iscrpljenije.

Ako se pojavi nadut stomak, bol u desnom delu trbuha i crvenkast osip, potrebno je odmah posetiti lekara i uraditi laboratorijske analize.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

• kliničke slike,
• laboratorijskih analiza krvi,
• koprokulture ili hemokulture – analiza uzorka stolice ili krvi radi potvrde prisustva Salmonella typhi.

U ranoj fazi može se raditi i tzv. Vidalov test, koji meri prisustvo antitela na tifusnu bakteriju.

Lečenje

Lečenje mora biti pod nadzorom lekara i obično se sprovodi u bolnici.
Terapija podrazumeva:

• Antibiotike – najčešće se koriste ciprofloksacin, ceftriakson ili azitromicin, u zavisnosti od rezistencije bakterije.
• Rehidraciju – unos tečnosti, elektrolita i supe radi nadoknade gubitaka.
• Laku dijetu – bez masne i začinjene hrane, s dosta tečnosti i vlakana.
• Mirovanje – jer bolest iscrpljuje organizam i može izazvati vrtoglavice i slabost.
• Terapija obično traje 2–3 nedelje, a potpuni oporavak može potrajati i duže.

Komplikacije ako se ne leči

Neliječeni tifus može izazvati ozbiljne posledice:

• Perforacija (pucanje) creva i unutrašnje krvarenje,
• Zapaljenje slezine i jetre,
• Infekcija srca (endokarditis),
• Upala moždanih ovojnica (meningitis),
• Hronično nošenje bakterije, što znači da osoba postaje trajni izvor zaraze.

Zbog toga je rano otkrivanje i pravilno lečenje presudno.

Prevencija - kako se zaštititi od tifusa

• Pranje ruku pre jela i posle toaleta.
• Konzumiranje bezbedne vode (prokuvane ili flaširane).
• Dobro termički obrađena hrana – izbegavati sirova jaja, meso i nepasterizovano mleko.
• Vakcinacija – postoji vakcina protiv tifusa, posebno preporučena za putnike u tropske i subtropske krajeve.
• Higijena sanitarnih prostora – pravilno odlaganje otpada i zaštita od muva i insekata.

Oporavak i ishrana

Nakon izlečenja, telo je iscrpljeno i potrebno mu je vreme za regeneraciju.

Preporučuje se laka ishrana: kuvano povrće, supice, pirinač, piletina, jabuke i banane. Treba izbegavati masnu i prženu hranu, alkohol i gazirana pića.

Pacijent se obično prati još nekoliko nedelja nakon izlečenja, da bi se proverilo da nije ostao "nosioc" bakterije.