Ako sumnjate na srčani udar: Ovo je prvo što treba da uradite pre nego stigne Hitna pomoć

Mit je da ćete izazivanjem kašlja ponovo podstaći pravilan rad srca

Saveti stručnjaka
Autor:
Ako sumnjate na srčani udar: Ovo je prvo što treba da uradite pre nego stigne Hitna pomoć
Foto: Shutterstock

Jedan od mnogih saveta koje možete pronaći na internetu za samopomoć prilikom infarkta jeste taj da izazivanje jakog kašlja može ponovno da uspostavi pravilan srčani ritam. Pre svakog kašljanja, kažu, treba duboko udahnuti i to raditi naizmenično, svake dve sekunde, kako bi srce počelo normalno da radi i kako bi se podstakla cirkulacija. Ipak, ovo je potpuna besmislica i nije preporučljivo, kažu stručnjaci, i dodaju da ovakvu preporuku ne savetuje nijedan reanimatolog ili kardiološko društvo.

Forsirani kašalj može pomoći kod sumnje da je nešto zapelo u ždrelu, ali kod bola u grudima on može čak da pogorša stvar.

Ako govorimo o zastoju srca, pacijent je tada bez svesti i nije u stanju da izazove kašalj jer je zastoj srca (kad ono nema spontanih kontrakcija) nespojiv sa životom. Pojedinci koji imaju fibrilaciju arterija (poremećaj srčanog ritma, koji predstavlja najčešću aritmiju koja zahteva lečenje) ponekad to pokušavaju, a ponekad čak i uspeju da vrate normalni srčani ritam. Ako osetite da srce nepravilno radi, a već vam je dijagnostikovan ovaj problem, možete pokušati da izvedete tu metodu, iako je najpametnije da se javite lekaru, savetuju kardiolozi.

infarkt
foto: Shutterstock

Moguć je i infarkt bez bola

Nažalost, nema sigurnih znakova koji bi stopostotno upućivali na srčani udar. Najčešći koji bi trebalo da probude sumnju i da podstaknu bolesnika da zatraži lekarsku pomoć su bol u grudima koju pacijenti često opisuju kao pritisak ili stezanje, a može se širiti ulevo (ređe udesno) rame i ruku, vrat i vilicu. Neki bolesnici osete bol u gornjem delu stomaka. Zatim se javljaju bleda i znojem orošena koža, mučnina i povraćanje, ali je veoma važno znati da svi ovi simptomi ne moraju biti prisutni. Dakle, i infarkt bez bolova je moguć. Takođe, sve navedene tegobe mogu se javiti i kod drugih, često bezazlenih bolesti i stanja.

Srčani Udar
foto: Shutterstock

Odmah lezite

Ako prema prvim znakovima - bolovima u grudima, teškom radu srca i kratkom dahu - smatrate da je reč o infarktu, držite se proverenih saveta. Mirujte, zovite Hitnu pomoć i uzmite aspirin od 300 mg u tableti. Ako je neko s vama, neka vas smesti u horizontalan položaj jer je tako otpor krvotoka najmanji, pa srce lakše radi, savetuju kardiolozi. Čak 80 odsto iznenadnih srčanih zastoja ljude zatekne van bolnice, a s prestankom rada srca i bez snabdevanja tela kiseonikom i hranljivim materijama smrt nastupa za nekoliko minuta. Rana reanimacija masažom srca jedan do dva minuta pokazala se kao delotvorna mera s visokom stopom preživljavanja.

srčani udar, infarkt
foto: Shutterstock

Najčešći simptomi srčanog udara:

  • Neprijatnost u grudnom košu koja može biti duža od nekoliko minuta ili može dolaziti na mahove, a oseća se kao stiskanje, neprijatan pritisak
  • Oštar ili tup bol različitog intenziteta i trajanja (može biti kratak, ali i trajati satima), ne mora biti ograničen i može se širiti i u druge delove tela
  • Bol i neprijatnost u donjoj vilici, u jednoj i/ili obe ruke, leđima, vratu i stomaku
  • Zadihanost koja daje osećaj nedostatka vazduha, kratkoće daha ili nemogućnosti udisaja, a često je udružena s neprijatnim bolom u grudnom košu
  • Pojava hladnog znoja, mučnine, povraćanja, bledila i opšte slabosti
  • Lupanje srca koje se očitava pulsom 120-150 otkucaja u minuti, pogotovo ako je udruženo s kratkim dahom
  • Iznenadna nemogućnost pokretanja tela (ruku i/ili nogu)
  • Iznenadan gubitak svesti
  • Iznenadna oštra glavobolja
  • Sve navedeno može biti praćeno uznemirenošću, osećajem straha i bliske smrti

Važni saveti

  1. Ljudi koji boluju od angine pektoris treba da pozovu pomoć ako im bol ne prođe 10 minuta nakon uzimanja nitroglicerina
  2. Ljudi sa srčanom bolešću treba da pozovu pomoć ako bol traje duže od dve minuta

Ako ste sami

Ako sumnjate da osoba ima srčani udar, pozovite Hitnu pomoć jer oboleli mora da primi stručnu pomoć odmah. U slučaju da ste daleko od zdravstvene ustanove, a imate vozilo, bilo bi bolje da prevezete bolesnika do bolnice zbog manjeg gubitka dragocenog vremena. U postupku s bolesnikom najvažnije je da sačuvate prisebnost i pravilno sprovedete preporučene savete.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs