Svaka deseta osoba u Srbiji pojačano se zamara, znoji, ima ubrzan srčani ritam. Problem je što mnogi ove i druge tegobe zanemaruju, smatraju da su plod umora ili starenja.
Ne pada im na pamet da je uzrok poremećena funkcija štitnjače i da kad hormoni ove žlezde iskoče iz koloseka a ne dovedu se u red može da strada ceo organizam.
Prof. dr Jasmina Ćirić, specijalista interne medicine, endokinilog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS
Šta uzrokuje promene u radu štitaste žlezde, ko je na udaru i na koje još simptome treba da obratimo pažnju za čitaoce Stila govori prof. dr Jasmina Ćirić.
- Najčešći uzrok poremećaja funkcije štitaste žlezde je razvoj autoimunosti, kad naš imuni sistem ne prepoznaje više sopstveni organ već proizvodi ćelije i antitela usmerena na njega. Rezultat može biti postepeno uništavanje ćelija ove žlezde i razvoj hipotireoze. Kod hipertireoze, specifična antitela nekontrolisano stimulišu žlezdu na prekomerni rad.
Ko je najviše na udaru?
- Žene češće oboljevaju. Osim žena srednje životne dobi koje bi trebalo da počnu sa povremenim rutinskim testiranjem (merenjem hormona štitaste žlezde - FT4 i TSH, eventualno tiroidnih antitela), mlađe žene koje imaju problem neplodnosti treba obavezno da provere funkciju ove žlezde.
Ginekolozi koji se bave ovim poremećajem rade takve pretrage kao obavezne. Ipak, treba povesti računa da li su obavljene, naročito ako postoje tegobe uklopive u poremećaj funkcije štitaste žlezde.
Da li je pregled krvi dovoljan?
- U slučaju sumnje na čvor, kao i porodične pojave bolesti, potrebno je obaviti UZ vrata. On se može raditi i rutinski, bez specijalnog razloga, kao što se radi pregled trbuha ili dojki, jer neke promene u građi ove žlezde nisu uočljive pregledom.
Zašto se nekad teško dijagnostikuje pravo stanje?
- Hipotireoza se najčešće sporo razvija i kroz tu početnu fazu je prate blage, retke i nespecifične tegobe. Uz umor, to su zaboravnost, pospanost, dobijanje u težini i od nje najčešće boluju žene srednje dobi, koje već mogu imati slične tegobe zbog razvoja menopauze. Zato se i ne obraća pažnja na štitnjaču. Što se tiče uočavanja čvorova, čak i veliki čvor može ostati neprimećen okom ako je smešten dublje u vratu.
Postoje li upadljiviji znaci da nešto nije u redu?
- Lakše se uoče oni koji više smetaju. Jednostavnije je uočiti jer se brže razvija i ima specifičnije promene: ubrzan srčani rad i tokom spavanja, gubitak u težini uz pojačan apetit, pojačano znojenje i zamaranje.
Prisustvo čvorova u žlezdi može da daje smetnje pri gutanju ili vidljivu loptastu promenu u predelu prednje strane vrata.
Simptomi se često mešaju sa razvojem menopauze
Nekada žlezda ne radi pojačano, a ipak su njeni hormoni povišeni. Zašto?
- To je obično zbog njihovog prekomernog oslobađanja u toku virusnih infekcija i drugih upala (tiroiditisa) i prolazno je stanje.
A kad je u pitanju poremećaj građe?
- Uglavnom se javljaju rasuti ili zamršeni čvorovi. Oba poremećaja se mogu naći samostalno ili udruženo. Lečenje zavisi od njihove veličine i starosti pacijenta.
Lečenje strume zavisi od njene veličine i starosti pacijenta
Čega oboleli treba da se pridržavaju, a šta savetujete zdrave čitaoce Stila?
- Svest o postojanju i funkciji štitaste žlezde pomoći će da se dosetimo i brže posumnjamo na njene bolesti i poremećaje. Pacijent treba da sluša savete lekara, a ako je bolest komplikovana da potraži iskusnijeg specijalistu i informiše se iz proverene literature.
Štitnjači inače odgovara zdrav način života, umerenost u ishrani, fizička aktivnost i izbegavanje nepovoljnog reagovanja na stres. Takva prevencija bolesti i kontrole hormona u slučaju većeg rizika (životno doba, pol, familijarna predispozicija, tegobe...) je sve što možemo da učinimo za sebe dok smo zdravi.
