Čini se da je broj osoba sa simptomima alergije, nezavisno od godina starosti, u stalnom porastu.
Zašto nam se ovo događa, kako sve može da nam naškodi i koje preporuke treba da sledimo kako bismo olakšali muke, za Stil govori dr Olivera Čović Nestorović.
- Slobodno možemo reći da se radi o epidemiji, koja nema tendenciju da se zaustavi. Alergija se najčešće javlja kod dece i mladih, a u poslednje vreme se beleži i veći broj prvih alergijskih reakcija u zrelim i poznim godinama života.
To se dešava zbog promene načina života. Savremeni način života, koji obuhvata život u sterilnim uslovima, smanjen kontakt s prirodom i boravak napolju, povećano aerozagađenje, promene u načinu ishrane i manjak odmora zbunjuju naš imuni sistem. On ne zna više šta je opasno, a šta bezopasno i - kreće da se brani i od bezopasnih agenasa i tako pravi alergiju.
Mnogi nisu svesni da je uzrok njihovih nedaća alergija, često je brkaju s virusnim infekcijama. Kako da napravimo razliku?
- Simptomi mogu biti jako slični: curenje nosa, zapušen nos, grebanje u grlu, promuklost, kašalj, kijavica, glavobolja. Simptomi virusnih infekcija su isto prisutni ceo dan. Ipak, postoje i razlike.
Virusne infekcije su praćene povećanom temperaturom, bolovima u mišićima, bolom u grlu, nekada i prolivastom stolicom i mučninom, mogu da se pogoršavaju i obično prođu u toku 5-10 dana.
Toga nema kod alergije; simptomatologija zna da varira u toku dana, čas nos curi ili je zapušen, a na momente zna da bude dobro, kao da osobi nije ništa. Nema povišene temperature, a simptomi traju duže. Dijagnostiku pomažu laboratorijske analize i brisevi.
Šta još, uz pospanost, zamor, glavobolju, može da nas muči?
- Najčešći simptomi kod osoba koje imaju alergiju na polen su curenje, svrab i zapušenost nosa, kijavica, kašalj, promuklost, otežano disanje, suzenje, crvenilo i svrab očiju, otok lica i regije oko očiju, intenziviranje ekcema i osip po koži.
Dr Olivera Čović Nestorović, specijalista pedijatrije, supspecijalista alergologije i kliničke imunologije na VMA
Koji su načini da budemo korak ispred simptoma alergije na polen? Kako izbeći okidače koji doprinose nastanku alergije?
- Opšta preporuka je da pacijenti koji znaju da imaju alergiju na određene polene počnu da koriste antihistaminik (lek za alergiju) dve-tri nedelje pre polenacije. Potrebno je i da spreče prodor alergena u domove: presvuku se, umiju, čak i kosu da operu po dolasku kući, zatvore prozore, koriste klima-uređaje sa HEPA filterima i prečišćivače vazduha.
Treba da spreče i prodor alergena u organizam: ispiraju nos morskom vodom tri-četiri puta dnevno i oči fiziološki rastvorom ili veštačkim suzama četiri do šest puta dnevno.
Treba li da se zatvorimo u četiri zida i izbegavamo odlazak u prirodu?
- Nikako, veoma je važno da se bude napolju. Studije su pokazale da deca koja slabije izlaze i manje se izlažu sunčevim zracima češće obolevaju od alergija. Znamo da se boravkom na suncu stvara vitamin D u koži, koji je veoma značajan za regulaciju imunog sistema i odbranu od nastanka alergija. Zato, svi vi koji imate alergiju, izađite! Preporuka je da to izbegavate u ranim jutarnjim satima, naročito od pet do 10 ujutru, da stavite sunčane naočare i praškasti sprej u nos koji blokira alergene.
Da li ishranom možemo da ublažimo simptome alergije?
- Veoma je važna raznovrsna i uravnotežena ishrana; jača naš imunitet, a time i odbranu od alergija, a njihov nedostatak pravi imuni sistem na staklenim nožicama, koji ne može adekvatno da se bori. Vitamini, minerali, aminokiseline, omega-3 masne kiseline itd. učestvuju u brojnim imunološkim reakcijama. Određene namirnice su se posebno pokazale delotvorne kada je u pitanju borba protiv alergija, pre svega paradajz, đumbir, citrusi, kivi, ananas, beli i crni luk, losos, kurkuma i pčelinji polen.
Kada je neophodno da se javimo lekaru?
- Kada osetimo tegobe. Lekar je taj koji će proceniti težinu i ozbiljnost stanja. Što se ranije javi, pre će se zaustaviti tegobe, a time i progresija bolesti.
Najčešće pacijenti prave grešku tako što uzimaju lekove na svoju ruku kako bi ublažili simptome i preuzimaju terapiju drugih sa sličnim tegobama. Isti simptomi kod dve osobe ne znače i isto stanje organizma i istu terapiju.
Da li dugotrajna primena antihistaminika, kapi ili sprejova može da doprinese nastanku pratećih neželjenih efekata?
- Najčešće greške prave pacijenti koji uzimaju kapi i sprejove za otpušavanje nosa (dekongestive) na svoju ruku. Inače, mogu da se koriste maksimalno pet dana. Dugotrajna i nekontrolisana upotreba istanjuje sluznicu nosa i pravi zavisnost od njih. Po prestanku korišćenja, povećava se zapušenost i zahteva ponovna upotreba kapi. Tako nastaje začarani krug od kapi.
Antihistaminici mogu da se koriste duži vremenski period, nekada je to i nekoliko meseci, ali mora postojati preporuka i praćenje od strane alergologa.
U kojim slučajevima je neophodna primena kortikosteroida?
- Još uvek su najbolji lekovi koji se koriste za lečenje nekih bolesti i stanja, ali samo ako se primenjuju u određenom vremenskom periodu, strogo po preporuci lekara. Pacijenti nikada ne smeju na svoju ruku da ih uzimaju, a lekar će ih preporučiti u nekim komplikovanijim i ozbiljnijim alergijskim stanjima.
Šta još savetujete pacijentima koji se ovih dana bore s alergijskim rinitisom i konjuktivitisom?
- Savet je da ne ignorišu alergiju. Ona neće proći, samo će simptomi stati kad prođe polenacija, a ako se ne leči, doći će do napredovanja bolesti. Zato na vreme uradite pregled, ne koristite terapiju na svoju ruku, počnite na vreme lečenje i sprečite napredovanje bolesti i komplikacije.
